Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, prema novoj studiji predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu. Ova studija obuhvata analizu podataka iz više od 8.650 studija sprovedenih između 1972. i 2019. godine, na uzorku od 102.334 ispitanika iz pet zemalja, uključujući Izrael, SAD, Brazil, Finsku i Dansku.
Istraživači, predvođeni Hagajem Levinom iz Braun škole javnog zdravlja Hebrejskog univerziteta Hadasa u Izraelu, navode da je prosečna stopa smanjenja nivoa testosterona od 1979. godine iznosila 54 procenta, a da se tempo pada posebno ubrzao nakon 2000. godine. Ovaj pad može se opisati kao jedan procenat godišnje, što ukazuje na to da se radi o snažnom trendu, a ne o slučajnosti ili statističkoj grešci.
U studiji se naglašava da su gojaznost i dijabetes glavni faktori koji doprinose smanjenju nivoa testosterona, dok bi značajnu ulogu mogli igrati i faktori iz životne sredine, uključujući hemikalije koje ometaju rad endokrinog sistema. Kako se telesna masa povećava usled gojaznosti, testosteron se pretvara u ženski hormon estrogen, dok insulinska rezistencija kod dijabetičara i hronično visok nivo šećera u krvi mogu oštetiti funkciju hipotalamusa i hipofize u mozgu. Ovo može smanjiti moždane signale koji govore telu da proizvodi testosteron.
Autori studije ističu da testosteron ima ključnu ulogu u proizvodnji spermatozoida, regulaciji seksualne želje, kao i održavanju raspoloženja, nivoa energije, metabolizma, mišićne mase i gustine kostiju. S obzirom na to da je testosteron od suštinske važnosti za muško zdravlje, smanjenje njegovog nivoa može imati ozbiljne posledice po kvalitet života muškaraca.
Studija, koja nosi naziv „Vremenski trendovi ukupnog i slobodnog testosterona (1972–2019): sistematski pregled i analiza meta-trendova“, još uvek nije prošla stručnu recenziju, ali se nadovezuje na ranija istraživanja iste grupe naučnika koja su pokazala značajan pad broja spermatozoida kod muškaraca u poslednjim decenijama. Istraživači naglašavaju da terapija testosteronom nije univerzalno rešenje, jer može smanjiti prirodnu proizvodnju ovog hormona u organizmu.
Osim toga, upozoravaju da svet prolazi kroz ozbiljnu krizu muškog reproduktivnog zdravlja koja ne dobija dovoljno pažnje. Predlažu donošenje odgovarajućih mera u oblasti javnog zdravlja kako bi se ovaj problem rešio. Povećanje svesti o problemima sa nivoima testosterona i reproduktivnim zdravljem muškaraca može pomoći u prevenciji i lečenju ovih poremećaja.
Naučnici takođe ističu da je važno istražiti sve potencijalne uzroke smanjenog nivoa testosterona, kako bi se razvile strategije za poboljšanje zdravlja muškaraca. Pored gojaznosti i dijabetesa, moguće je da i druge promene u načinu života, kao što su smanjena fizička aktivnost ili povećana izloženost stresu, igraju značajnu ulogu u ovom smanjenju.
U svetlu ovih saznanja, ključno je da se muškarci edukuju o značaju testosterona i njegovim ulogama u organizmu. Povećanje fizičke aktivnosti, održavanje zdrave telesne težine i upravljanje stresom mogu doprineti održavanju normalnog nivoa testosterona. Takođe, važno je imati redovne medicinske preglede i konsultovati se sa lekarima o bilo kojim simptomima koji bi mogli ukazivati na nizak nivo testosterona.
U zaključku, smanjenje nivoa testosterona kod muškaraca predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pažnju stručnjaka i društva u celini. S obzirom na njegovu važnost za opšte zdravlje i kvalitet života muškaraca, ključno je da se preduzmu koraci ka razumevanju i rešavanju ovog problema.
