Epidemiolog Slavica Maris izjavila je da ne postoji realna opasnost od širenja andskog soja hantavirusa na opštu populaciju, iako su zabeleženi slučajevi zaraze na kruzeru „MC Hondus“. Prema njenim rečima, potreban je blizak i dugotrajan kontakt sa zaraženom osobom da bi došlo do prenosa virusa. Maris je objasnila da su „rezervoari“ ovog virusa specifična vrsta dugorepog miša koja živi u Južnoj Americi, a koja ne postoji u Evropi, što dodatno smanjuje rizik od širenja infekcije.
U razgovoru sa Tanjugom, Maris je istakla da su svi putnici koji su bili na brodu pod zdravstvenim nadzorom i da se prati njihovo stanje. Registrovano je ukupno 11 slučajeva oboljevanja među putnicima, od kojih je devet potvrđenih i dva su verovatna. Njihovo zdravstveno stanje će se pratiti u periodu od 42 do 45 dana, a putnici su smešteni u karantin ili su u samoizolaciji.
Maris je detaljno objasnila kako se hantavirusi prenose. Prenos se najčešće dešava kontaktom sa ekskretima glodara, uključujući urin, izmet ili pljuvačku, kao i udisanjem aerosola koji sadrže delove virusa. U retkim slučajevima, virus se može preneti putem hrane koja je kontaminirana izlučevinama zaraženih životinja. Takođe, napomenula je da je kod andskog soja hantavirusa zabeleženo prenošenje sa čoveka na čoveka, što je veoma važno za razumevanje potencijalnih rizika.
Maris je istakla da je za prenos virusa potreban duži i bliži kontakt, ali precizna dužina i blizina variraju od slučaja do slučaja. Navela je primer iz Argentine iz 2018. godine, kada je na jednom rođendanu došlo do prenosa infekcije među 34 osobe, od kojih je 11 preminulo. Inicijalni slučaj je bio prisutan na proslavi oko 90 minuta, što je pokazalo da je za prenos potrebna određena količina vremena i bliskosti.
Prvi slučaj na kruzeru bio je muškarac koji se zarazio u Argentini, a kasnije su se zarazili i njegova supruga i porodični prijatelji. Ovi primeri ukazuju na to koliko je blizak kontakt važan za prenos virusa.
Kada je reč o lečenju hantavirusne infekcije, Maris je objasnila da ne postoji specifičan lek ili vakcina, te se primenjuje suportivna terapija. Lekari prate kliničke simptome i eventualne komplikacije koje mogu nastati. U slučaju andskog soja hantavirusa, prvenstveno su zahvaćena pluća i srce, dok drugi sojevi, koji su prisutni u Evropi, napadaju bubrege i krvne sudove.
Važno je napomenuti da je, iako je situacija ozbiljna, rizik od širenja bolesti u opštu populaciju minimalan. Zdravstvene vlasti preduzimaju sve neophodne mere kako bi se situacija držala pod kontrolom. Maris je ponovila da se virus ne prenosi lako i da su svi putnici pod pažljivim nadzorom, što dodatno smanjuje šanse za širenje infekcije.
Uprkos zabrinutosti koju može izazvati pojava hantavirusa, javnost može biti spokojna jer se preduzimaju sve potrebne mere zaštite. Važno je ostati informisan i pratiti savete zdravstvenih stručnjaka, posebno kada je reč o putovanjima u regije gde su prisutne bolesti koje prenose glodari. Prevencija ostaje ključna u suzbijanju širenja ovakvih infekcija.
