Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakao je važnost sećanja na 40 srpskih boraca koji su stradali na Miljevačkom platou kod Drniša pre 34 godine, kada je Hrvatska izvršila agresiju na ovo područje. Linta je naglasio da se ne sme zaboraviti kako su ti borci zarobljeni i ubijeni na podmukao način, a većina njih je postala žrtva masakra nakon predaje.
Prema Lintinim rečima, pripadnici Hrvatske vojske su pogubili i masakrirali većinu srpskih boraca, dok je 17 zarobljenih Srba doživelo svirepa mučenja u hrvatskim logorima. Ovaj monstruozni zločin na Miljevačkom platou dokumentovan je video-kasetom koja je kasnije iznajmljivana po video-klubovima u evropskim zemljama. Linta je istakao da je od 40 posmrtnih ostataka, 28 identifikovano i sahranjeno u porodične grobnice, dok je preostalih 12 neidentifikovanih sahranjeno na groblju u Kninu.
On je ukazao na to da Hrvatska već dugi niz godina opstruiše ekshumaciju tih posmrtnih ostataka kako ne bi bio doveden u pitanje lažni mit o Domovinskom ratu. Samo dvojica pripadnika Hrvatske vojske osuđena su za ovaj svirepi zločin, i to na svega tri godine zatvora, i to samo za ubistvo jednog srpskog borca. Linta je ocenio da ova presuda predstavlja duboko ponižavanje srpskih žrtava i njihovih porodica, potvrđujući da hrvatsko pravosuđe nije profesionalno i nepristrasno, već služi interesima hrvatske državne politike.
Linta je naglasio da se stradali srpski borci na Miljevačkom platou ne smeju zaboraviti. Pored toga, pozvao je Srbiju da pokrene aktivnu borbu za istinu o masovnom stradanju srpskog naroda tokom devedesetih godina. Jedan od predloga je osnivanje Memorijalnog centra srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije u Beogradu, što bi doprinelo priznavanju srpskih žrtava u međunarodnoj zajednici.
Napad na Miljevački plato, prema Linti, predstavljao je prvi veći napad Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu nakon dolaska takozvanih zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija, u skladu sa planom izaslanika UN Sajrusa Vensa. Ovaj događaj je bio ključan za razumevanje sukoba koji su usledili u regionu, kao i za kontekst u kojem su se odvijale borbe između srpskih snaga i hrvatske vojske.
Miljevački plato je postao simbol stradanja srpskih boraca, a sećanje na njih je važno ne samo za njihove porodice, već i za celokupnu srpsku zajednicu. Linta se zalaže za jačanje svesti o ovim događajima kako bi se obezbedila pravda i priznanje za sve žrtve. Srbija ima odgovornost da se bori za istinu i da ne dozvoli da se zaborave žrtve koje su dale svoje živote u borbi za opstanak svog naroda.
U svetlu svih ovih događaja, Linta je pozvao na jedinstvo i solidarnost među Srbima, naglašavajući da je sećanje na prošlost ključno za izgradnju budućnosti. Samo kroz priznavanje i poštovanje žrtava možemo stvoriti temelje za miran suživot i izlečenje ranjenih duša. Srbija bi trebala da preuzme vodeću ulogu u ovom procesu, kako bi se obezbedila pravda i održala sećanje na sve one koji su stradali.
Linta je zaključio da je važno da se nastavi sa radom na istini i pravdi, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. On poziva sve relevantne institucije i organizacije da se uključe u ovaj proces, kako bi se obezbedila adekvatna sećanja i odavanje počasti svima koji su dali svoje živote za slobodu i opstanak srpskog naroda.
