Beograđanka je nedavno naišla na neobičnog insekta koji ju je uplašio svojom veličinom. Nakon što je zatražila pomoć medija da identifikuju vrstu ovog neobičnog stvorenja, stručnjaci su ustanovili da se radi o majskom gundelju (Melolontha), krupnom tvrdokrilcu koje je najčešće u Evropi.
Majski gundelj se može opisati kao krupan insekt, veličine skoro pola kažiprsta odraslog čoveka. Ima karakteristična crvenkasto-smeđa pokrilca i bele dlačice, što ga čini lako prepoznatljivim. Beograđanka, koja nikada pre nije videla ovako veliku bubu, pitala se o kojoj vrsti se radi, što je dodatno pojačalo interesovanje javnosti.
Profesor Aleksandar Ćetković sa Biološkog fakulteta u Beogradu razrešio je dilemu o identitetu ovog insekta. On je potvrdio da je reč o običnom majsko gundelju, koji je jedan od najčešćih predstavnika roda Melolontha. Ova vrsta pripada porodici listorogih buba (Scarabaeidae) i poznata je po svojim karakteristikama.
Odrasli gundelji mogu dostići dužinu od 25 do 30 milimetara. Njihovo telo je crne boje, dok su pokrilca prepoznatljive crvenkasto-smeđe boje, prekrivena finim belim dlačicama. Na bočnim stranama trbuha nalaze se bele trouglaste mrlje. Antene gundelja imaju specifičan oblik lepeze, koji pomaže da se lako razlikuju polovi. Mužjaci imaju veće antene sastavljene od sedam listića, dok ženke imaju šest manjih listića.
Larva gundelja, poznata kao grdobija, ima karakterističan „C“ oblik i može narasti do pet centimetara. Ova larva je prljavo-bele boje sa braon glavom i tri para snažnih nogu. Razvojni ciklus majskog gundelja traje tri do četiri godine, a u hladnijim krajevima može trajati i do pet godina. Većinu svog života provodi pod zemljom kao larva, dok odrasli insekti žive samo nekoliko nedelja.
Odrasli gundelji su aktivni uglavnom u sumrak i privlači ih svetlost. Često ulaze u domove ili udaraju u svetiljke na ulicama. Njihova ishrana se sastoji uglavnom od lišća listopadnog drveća, a posebno vole hrast, bukvu, javor, kao i voćke poput šljive, trešnje i jabuke. Tokom masovnog izleganja, gundelji mogu izazvati golobrst, uništavajući lišće drveća, ali se drveće obično brzo oporavlja, jer gundelji imaju kratak životni vek.
Iako gundelji i njihove larve mogu izazvati štetu, posebno u rasadnicima voća, mladim vinogradima i povrtnjacima, postoje načini da se smanji njihova populacija. Duboko oranje i freziranje zemljišta tokom leta i jeseni može izbaciti larve na površinu, gde ih sunce osuši, a ptice i druge životinje brzo pojedu.
Gundelji i njihove larve su omiljena hrana mnogim životinjama, uključujući krtice, ježeve, ptice (posebno vranama i čvorcima) i domaću živinu, koja uživa u sakupljanju larvi nakon oranja. Stoga, iako gundelji mogu biti zastrašujući svojim izgledom, oni imaju svoju ulogu u ekosistemu i prirodnom lancu ishrane.
Na kraju, saznanje o ovim insektima može pomoći u smanjenju straha i predrasuda prema njima, kao i u razumevanju njihove uloge u prirodi.
