Usred pandemije COVID-19, dr Marko Dinčić, mladi lekar i docent na katedri patofiziologije Medicinskog fakulteta, donosi odluku koja će mu promeniti život. 2020. godine, dok je bio asistent na fakultetu, vratio se sa suprugom u rodnu Surdulicu s idejom da volontira u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti. U to vreme, radio je bez ikakve nadoknade, posvećen borbi za ljudske živote, što je pokazalo njegovu odlučnost i hrabrost.
Nakon što je pandemija prošla, dr Dinčić je uspeo da pronađe ravnotežu između svog naučnog rada i prakse s pacijentima. Njegov život se svodi na relaciju Surdulica-Beograd, gde uz podršku porodice nastavlja da se usavršava i pomaže ljudima. Angažovan je u vranjskom Zdravstvenom centru, gde se suočava s velikim brojem pacijenata iz okruga. Njegova posvećenost je evidentna jer obavlja volonterske preventivne preglede u udaljenim planinskim seoskim ambulantama.
Kao doktor, Dinčić ne skriva da je razmišljao o odlasku u inostranstvo, ali ističe da je život taj koji pokazuje gde mu je mesto. On se ne kaje ni zbog čega i veruje da bi svaki lekar trebao da se vrati u svoje rodno mesto kako bi pružio kvalitetnu medicinsku pomoć svojim sugrađanima. Njegov cilj je da pacijenti u Surdulici ili Vranju imaju isti tretman kao oni u Beogradu. Takođe, apeluje na kolege da znanje koje su stekli vrate u zajednicu, umesto da ga iznesu iz zemlje.
Dr Dinčić ukazuje na problem dostupnosti specijalista u manjim sredinama. Kada se kao kardiolog pojavi u tim mestima, pacijenti su srećni jer im je pružena prilika da dobiju stručnu pomoć. Često je dovoljna samo dobra reč ili savet kako bi se pacijentima olakšao život. On smatra da je važno da se takva stručnost približi onima koji je najviše trebaju.
Iako je specijalizacija ostala u senci rođenja njegove ćerke Justine, a kasnije i Nektarije, dr Dinčić ističe da mu je supruga Milena najveći oslonac. Ona ga podržava u njegovoj potrebi za stalnim usavršavanjem, kako bi mogao da pomogne ljudima. Njegov rad i razgovori s običnim ljudima ispunjavaju ga i motivišu da nastavi da se bori za zdravlje svojih pacijenata.
Jedna od zanimljivih zapažanja dr Dinčića je da život u manjim sredinama pogoduje zdravlju ljudi. Uočava da su stanovnici tih područja često zdraviji i imaju duži vek života u poređenju s onima koji žive u gradovima. Iako ambulante u tim selima nisu uvek opremljene za ozbiljnije lečenje, one igraju ključnu ulogu u trijaži pacijenata koji se po potrebi upućuju u vranjski Zdravstveni centar.
Dr Dinčić ponosno nabraja sela koja je obišao sa svojim kolegama iz Vranja, poput Vlasa, Trebešinje i Barelića. Ova putovanja mu pružaju priliku da se susretne s ljudima koji možda nikada ne bi imali priliku da razgovaraju s kardiologom, što dodatno povećava njegovu motivaciju da nastavi s radom na terenu.
U zaključku, dr Marko Dinčić je primer posvećenosti i hrabrosti u oblasti medicine. Njegova odluka da se vrati u rodnu Surdulicu i pomogne lokalnoj zajednici tokom pandemije pokazuje koliko je važno imati stručnjake koji brinu o ljudima u svojim sredinama. Njegov rad, podrška porodice i želja za usavršavanjem čine ga uzorom mnogim mladim lekarima u Srbiji.
