Proleće donosi radost mnogima, ali i izazove za one koji pate od alergija. Magistar farmacije, specijalista Jelena Čizmić, naglašava da su intranazalni kortikosteroidi najefikasnija terapija za ublažavanje alergijskih simptoma. Pored njih, sve više se koriste i suplementi koji sadrže kalcijum, cink i kvercetin, kao i probiotici, koji mogu pomoći u smanjenju simptoma kod alergičara.
Svake godine, tokom proleća, mnogi se suočavaju sa kijanjem, curenjem iz nosa, zapušenim nosom, svrabom sluznice nosa, očiju i nepca. Čizmić ističe da su ovi simptomi slični prehladi, ali se razlikuju po tome što oboleli od alergije ne osećaju opštu malaksalost niti imaju povišenu temperaturu. Ipak, simptomi se mogu pogoršati ako osoba sa alergijom oboli od prehlade ili ne leči alergiju na vreme.
Sezona polenskih alergija obično počinje krajem januara ili početkom februara, s prvim polenima drveća poput leske. U ovom trenutku, aktuelan je polen breze koji je veoma alergogen. Krajem maja i početkom juna, pojavljuju se poleni trava, a tokom leta dolazi do zatišja. Međutim, u drugoj polovini avgusta, poleni korova, posebno ambrozije, ponovo se javljaju i mogu trajati do kasno u jesen.
Za praćenje koncentracije polena, Čizmić preporučuje korišćenje različitih aplikacija koje prate vrstu i količinu polena na 25 mernih stanica u Srbiji. Ovo može pomoći osobama sa alergijama da planiraju svoje aktivnosti kako bi izbegle izlaganje alergenima.
Kada se govori o alergijama, važno je napomenuti da se alergijska reakcija javlja kod osoba sa atopijskom konstitucijom, što znači da imaju urođenu sposobnost da reaguju na alergene. Alergije se najčešće javljaju u detinjstvu, ali se mogu razviti i kod odraslih koji ranije nisu imali simptome. Ova pojava može biti rezultat promene u kalendaru polena i povećane koncentracije polena u vazduhu.
Kada je reč o lečenju alergijskog rinitisa, Čizmić objašnjava da se terapija fokusira na visoku koncentraciju histamina i upalu. Intranazalni kortikosteroidi su ključni u postizanju najbolje efikasnosti terapije uz minimalne nuspojave. Ova terapija se često kombinuje sa antihistaminicima, što čini lečenje potpunim.
Simptomi alergije kod dece, trudnica i starijih osoba su slični kao kod drugih pacijenata, ali je važno pažljivo pratiti stanje ovih grupa zbog većeg rizika od komplikacija. Čizmić posebno ističe da trudnice ne bi trebale da odlažu lečenje alergije, jer postoje bezbedne terapijske opcije koje mogu smanjiti simptome i olakšati im prolazak kroz sezonu cvetanja.
Pored farmakoloških mera, postoje i nefarmakološke preporuke kao što su provetravanje prostorija u popodnevnim ili večernjim satima kada su koncentracije alergena niže. Osobe sa simptomima alergije mogu koristiti slane sprejeve za nos koji pomažu u smanjenju koncentracije alergena na sluznici.
Takođe, suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina mogu biti korisni. Probiotski preparati su još jedna opcija koja može smanjiti hiperreaktivnost imunog sistema, što doprinosi smanjenju simptoma alergija.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da osobe sa alergijama budu svesne svojih simptoma i pristupe lečenju na vreme. Konsultacija sa lekarom je ključna za pravilno dijagnostikovanje i lečenje alergija, a s obzirom na sve dostupne opcije, moguće je značajno poboljšati kvalitet života tokom prolećne sezone.
