PODGORICA – Navršava se 27 godina od NATO bombardovanja mosta u mestu Murino, smeštenom između Andrijevice i Plava, na severu Crne Gore. Ovaj tragični događaj dogodio se 30. aprila 1999. godine, kada je poginulo šest civila, među kojima troje dece, dok je osam osoba bilo povređeno. Ove žrtve su simbol gubitaka koje su civili pretrpeli tokom bombardovanja.
NATO bombardovanje na nekadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju trajalo je 78 dana, počevši 24. marta 1999. godine, a završilo se u junu iste godine. Tokom ovog perioda, udari su pogađali različite ciljeve u Crnoj Gori i Srbiji, a posledice su se osetile širom regiona. Mnogi civili, kao i pripadnici vojske i policije, stradali su u ovom sukobu, a tragedija u Murinu ostala je urezana u kolektivnu svest naroda.
Na današnji dan, pre 27 godina, miran aprilski dan u Murinu prekinut je eksplozijama. Prema podacima Akcije za ljudska prava (HRA), među poginulima su bili: Miroslav Knežević (14), Olivera Maksimović (13), Julija Brudar (11), Vukić Vuletić (46), Milka Kočanović (69) i Manojlo Komatina (72). Ove nevine žrtve su postale simboli patnje i gubitka koji su civili pretrpeli tokom rata.
U vreme bombardovanja, u Murinu nije bilo vojnika niti vojnih objekata, što dodatno naglašava besmisao napada na ovaj grad. Osim mosta, oštećeni su i drugi civilni objekti, uključujući prodavnicu i Dom kulture. Ove činjenice postavljaju pitanja o opravdanosti akcija koje su preduzete u tom periodu.
Porodice stradalih su pokušale da dobiju pravdu tužbom protiv Crne Gore zbog nedostatka upozorenja o opasnosti od bombardovanja. Iako je NATO obaveštavao nadležne o planiranim ciljevima, porodice su smatrale da nisu bile adekvatno zaštićene. Nažalost, njihova tužba je odbačena kao zastarela, što je dodatno pogoršalo njihov bol.
Tek nakon više od dve decenije, porodicama žrtava iz Murina priznat je status civilnih žrtava rata kroz izmene Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Ova odluka donela je određenu vrstu pravde, a takođe je omogućila isplatu jednokratnih naknada porodicama koje su pretrpele gubitke. Međutim, mnogi smatraju da je to nedovoljno kada se uzmu u obzir duboki emotivni i psihološki ožiljci koje su pretrpeli.
Centar Murina, nakon bombardovanja, nazvan je „Trg NATO žrtava“, što odražava trajni pečat koji je ovaj događaj ostavio na lokalnu zajednicu. Ovaj trg postao je mesto sećanja na nevine žrtve i simbol otpora prema nasilju koje su civili pretrpeli.
Crna Gora je 5. juna 2017. godine postala 29. članica NATO-a, što je predstavljao ključni trenutak u njenoj spoljnoj politici. Tadašnja vlast je istakla da je članstvo u Alijansi jedan od najznačajnijih uspeha na međunarodnom planu. Iako je ovo članstvo donelo određene sigurnosne garancije, sećanje na tragične događaje iz prošlosti i dalje ostaje urezano u svesti građana.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti potrebu za pomirenjem i izgradnjom trajnog mira u regionu. Sećanje na žrtve, kao i priznavanje traume koju su pretrpeli, ključni su za izgradnju budućnosti bez nasilja i sukoba. Ovaj dan treba da bude podsetnik na važnost zaštite civila u svim sukobima i potrebu za odgovornošću svih aktera u međunarodnim odnosima.
Murino, kao mesto tragedije i gubitka, treba da bude simbol nade za bolju budućnost, gde će se svi ljudi, bez obzira na etničku ili nacionalnu pripadnost, moći mirno i dostojanstveno okupljati. U tom duhu, sećanje na žrtve bombardovanja mosta u Murinu treba da inspiriše generacije da teže miru, pravdi i razumevanju.
