Ljudi koji su na dijeti radi mršavljenja trebalo bi da hodaju oko 8.500 koraka dnevno kako bi održali rezultate i sprečili ponovno dobijanje kilograma, pokazuje novo istraživanje Evropskog udruženja za proučavanje gojaznosti. Ovo istraživanje je od velikog značaja, jer se procenjuje da oko 80% osoba sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću koje uspeju da izgube kilograme, vrate deo ili svu težinu u roku od tri do pet godina. Marvan El Gok, koautor studije sa Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji, ističe da bi pronalaženje strategije koja pomaže ljudima da održe novu telesnu težinu imalo ogromnu kliničku vrednost.
Jedna od najčešćih preporuka tokom programa mršavljenja jeste povećanje broja koraka, ali autori studije naglašavaju da nije potpuno jasno koliko tačno koraka treba preći, kada i kako bi to bilo najefikasnije. Kako bi pronašli konsenzus, istraživači su analizirali više kliničkih ispitivanja koja su uključivala oko 4.000 pacijenata. U tim istraživanjima, jedan deo pacijenata je učestvovao u programima promene životnih navika, dok je drugi deo bio samo na dijeti ili nije dobijao nikakav tretman.
Grupa učesnika koja je pratila povećanje broja koraka postigla je značajne rezultate, gubeći u proseku 4,39% telesne mase, što odgovara oko četiri kilograma. El Gok preporučuje da učesnici tokom faze mršavljenja postignu i održavaju nivo od 8.500 koraka dnevno kako bi sprečili ponovno gojenje. Istraživači nastavljaju da proučavaju promene životnih navika i svakodnevnih aktivnosti u cilju poboljšanja rezultata lečenja gojaznosti.
Prekomerna telesna težina i gojaznost su povezane sa raznim medicinskim i psihološkim komplikacijama, što predstavlja ozbiljno opterećenje za zdravstvene sisteme i može dovesti do povećanog rizika od smrtnosti. Nedavna istraživanja sugerišu da osobe sa gojaznošću imaju 70% veći rizik od ozbiljnih infekcija, a procenjuje se da bi jedan od deset smrtnih slučajeva izazvanih zaraznim bolestima mogao biti povezan sa gojaznošću.
Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu postavila je cilj da se do 2025. godine zaustavi rast gojaznosti kod odraslih na nivou iz 2010. godine, ali nijedna evropska zemlja nije uspela da postigne ovaj cilj, s obzirom na to da su stope gojaznosti porasle za 138% od 1975. godine. Novi ciljevi iz Akcionog plana za nezarazne bolesti za period 2022–2030. uključuju relativno smanjenje prosečnog indeksa telesne mase (BMI) za 30% do 2030. godine, uz fokus na sprečavanje gojaznosti kod dece.
Ovo istraživanje pruža dodatne informacije o tome kako fizička aktivnost može igrati ključnu ulogu u održavanju telesne težine nakon mršavljenja. Povećanje broja koraka može pomoći osobama koje su na dijeti da zadrže postignute rezultate, čime se smanjuje rizik od povratka na prethodne telesne težine. Takođe, istraživači naglašavaju važnost integracije ove strategije u svakodnevni život, kako bi se postigla dugotrajna kontrola telesne težine.
U zaključku, održavanje zdrave telesne težine zahteva ne samo promene u ishrani već i aktivno uključivanje fizičke aktivnosti, kao što je hodanje, u svakodnevni život. S obzirom na povećanu stopu gojaznosti i povezanih zdravstvenih problema, važno je razvijati i implementirati strategije koje će pomoći ljudima da održavaju postignutu telesnu težinu i poboljšaju svoje opšte zdravlje.
