Predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut prisustvovao je obeležavanju 80 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu u Novom Sadu. Tom prilikom, istakao je značaj odnosa između Srba i Makedonaca, naglašavajući da te veze prevazilaze političke i susedske odnose. Macut je ocenio da je osam decenija organizovanog života makedonske zajednice u Srbiji jubilej na koji obe države mogu biti ponosne.
Govoreći na obeležavanju jubileja, Macut je ukazao na promene koje su se dešavale tokom osam decenija, uključujući promene državnog uređenja i međunarodnih okolnosti, ali je istakao da su prijateljstvo i međusobno poštovanje dva naroda ostali konstantni. „Uveren sam da se svaki Makedonac u Srbiji oseća kao kod svoje kuće, jer to ona i jeste – kuća svih nas“, poručio je premijer.
Macut je naglasio da su odnosi Srbije i Severne Makedonije mnogo snažniji od političkih veza, jer su zasnovani na porodičnim i prijateljskim odnosima. Takođe je podsetio na međusobnu solidarnost koju su dve zemlje pokazale, posebno tokom pandemije kovida-19, kao i kroz inicijative regionalnog povezivanja poput „Otvorenog Balkana“. Iako postoje različiti stavovi o pojedinim pitanjima, zajednički interes je da saradnja bude jača od dnevne politike.
„Osim oslanjajući se jedni na druge, možemo napredovati zajedno“, rekao je Macut, dodajući da će Vlada Srbije nastaviti da podržava očuvanje identiteta, kulture, tradicije i jezika makedonske nacionalne zajednice. U tom smislu, istakao je rad Nacionalnog saveta Makedonaca i obrazovanje na makedonskom jeziku.
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski istakao je da se istorija Makedonaca u Vojvodini ne može posmatrati kroz brojke i statistike, već kroz ljudske sudbine. Makedonci su, kako je rekao, dali značajan doprinos razvoju Vojvodine i Srbije u različitim oblastima, čime su postali neodvojivi deo zajedničkog društvenog, kulturnog i privrednog razvoja.
Mickoski je naglasio važnost očuvanja jezika, kulture i tradicije, poručivši da se one ne čuvaju same od sebe, već zahvaljujući generacijama koje prenose nasleđe na mlađe naraštaje. Za zajednice koje žive van matične države, jezik predstavlja vezu sa poreklom i identitetom. „Zato danas odajem priznanje svim makedonskim organizacijama, kulturnim društvima, nastavnicima i porodicama koje čuvaju makedonsku reč u Srbiji“, rekao je Mickoski.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da su pripadnici makedonske zajednice postali neodvojivi deo Vojvodine, dodajući da je ovaj jubilej prilika da se oda priznanje generacijama koje su izgradile nove domove posle ratnih godina. Ona je takođe naglasila da je makedonska nacionalna zajednica dala brojne istaknute pojedince koji su ostavili trag u umetnosti, sportu i javnom životu.
Gojković je naglasila značaj međusobnog poštovanja i ravnopravnosti među različitim zajednicama, ističući da je to temelj stabilnog društva. Takođe je pozvala da se odnosi Srbije i Severne Makedonije razvijaju kroz kulturu, obrazovanje i saradnju institucija.
Zorica Mitrović, predsednica Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, naglasila je da zajednica uživa izuzetnu saradnju sa državnim institucijama, dodajući da Srbija stvara uslove za očuvanje i unapređenje prava nacionalnih manjina. Ona je pokrenula inicijativu za postavljanje spomen-obeležja „Majka Makedonija“ u Novom Sadu, što bi predstavljalo simbol trajne veze makedonskog naroda sa maticom.
Na svečanoj akademiji uručene su plakete za poseban doprinos unapređenju prava makedonske nacionalne manjine prof. dr Đuri Macutu, Maji Gojković i Hristijanu Mickoskom. Premijeri su pre akademije održali sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu, potvrđujući time posvećenost daljem unapređenju odnosa između dve države i naroda.
