Naučnici su na Gibraltaru zabeležili neobično ponašanje kod berberskih makaki majmuna, koji sve češće jedu zemlju kako bi ublažili stomačne tegobe izazvane konzumiranjem hrane koju dobijaju od turista. Ova pojava, poznata kao geofagija, odnosno namerna konzumacija zemlje, postaje sve učestalija kod grupa majmuna koje su u većem kontaktu sa ljudskom hranom kao što su čokolada, čips i sladoled. Istraživanje je objavljeno u časopisu „Sajantifik riports“ i predstavlja značajan doprinos razumevanju adaptivnog ponašanja životinja u savremenom svetu.
Silven Lemoan sa Univerziteta u Kembridžu ističe da neprirodna ishrana koju im pružaju ljudi može izazvati stomačne probleme i poremećaje mikrobioma, dok konzumacija zemlje može pružiti olakšanje od tih negativnih efekata. Istraživanje je obuhvatilo praćenje oko 230 berberskih makaki majmuna u osam grupa tokom perioda od avgusta 2022. do aprila 2024. godine. Ova populacija predstavlja jedine majmune koji slobodno žive u Evropi, što dodatno ističe važnost njihovog očuvanja i proučavanja.
Rezultati istraživanja pokazuju da se konzumacija zemlje najčešće javlja u područjima sa velikim brojem turista, posebno tokom letnjih meseci. U grupama majmuna koje nemaju pristup ljudskoj hrani, ovakvo ponašanje nije zabeleženo, što ukazuje na direktnu vezu između ljudske hrane i potrebe za konzumacijom zemlje. Ovo ponašanje može se posmatrati kao prilagođavanje majmuna na promene u svom okruženju, gde se njihov prirodni izvor ishrane menja pod uticajem ljudskih aktivnosti.
Naučnici smatraju da zemlja može delovati slično antacidima kod ljudi, smanjujući kiselost u želucu, vezujući toksine i utičući na sastav crevne mikroflore. Ovakvi mehanizmi su od suštinskog značaja za razumevanje kako životinje reaguju na stresne situacije i promene u ishrani. Pored fizioloških efekata, istraživanje takođe ukazuje na to da se ovakvo ponašanje prenosi socijalnim učenjem. Mlađi majmuni posmatraju i oponašaju starije jedinke, što dodatno naglašava značaj socijalne strukture unutar ovih grupa.
Ovo istraživanje takođe otvara pitanja o etici u vezi sa hranjenjem divljih životinja od strane turista. Dok se može činiti kao simpatičan gest, davanje hrane divljim životinjama može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje i ponašanje. U ovom slučaju, ljudska hrana ne samo da dovodi do stomačnih problema kod majmuna, već i menja njihove prirodne navike, što može uticati na njihovu sposobnost preživljavanja u divljini.
S obzirom na to da su berberski makaki majmuni jedini divlji majmuni u Evropi, njihovo ponašanje i zdravlje imaju značaj za biodiverzitet i ekosistem Gibraltara. Istraživanje poput ovog može pomoći u razvoju strategija za očuvanje ove jedinstvene vrste i njihovog staništa.
U zaključku, istraživanje o geofagiji kod makaki majmuna na Gibraltaru pruža dragocene uvide u adaptivno ponašanje životinja suočenih s promenjenim uslovima ishrane. Ovaj fenomen ne samo da osvetljava fiziološke aspekte ponašanja, već i socijalne dinamike unutar grupa. Kako se ljudski uticaj na prirodu nastavlja povećavati, važno je da nastavimo proučavati i razumeti kako divlje životinje reaguju na te promene kako bismo im obezbedili bolju zaštitu i očuvanje.
