Momčilo Gavrić, najmlađi podnarednik u Velikom ratu, obeležen je prigodnim programom u „Parku breza“ u njegovoj rodnoj Loznici, povodom 120 godina od njegovog rođenja. Ovaj događaj okupio je brojne predstavnike Vlade Srbije, Vojske Srbije, Grada Loznice te različitih udruženja koja se bave negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova. Venci su položeni u znak poštovanja prema ovoj značajnoj ličnosti srpske istorije.
Ninoslav Jovanović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govorio je o Gavriću kao o simbolu hrabrosti i otpora. Istakao je da je Momčilo, nakon što je izgubio porodicu, pronašao utočište u vojsci i postao najmlađi vojnik u istoriji, sa samo osam godina. „Najmlađi vojnik sa osam godina, potom podoficir sa 10 godina,“ rekao je Jovanović, naglašavajući kako bi Gavrić, da je bio francuski vojnik, imao spomenik na Jelisejskim poljima. Njegova poruka je bila da se treba raditi na tome da se njegov doprinos prepozna i u budućnosti obeležava kao državna ceremonija.
Kultura sećanja, prema Jovanoviću, je ključna za svaku naciju. „Ako ne pamtimo, postoji opasnost da nestanemo,“ poručio je, naglašavajući važnost učenja o tradiciji i istoriji u školama. Gradonačelnik Loznice, takođe, je istakao značaj ovog okupljanja, naglašavajući da iako je Momčilo bio mlad, njegovo srce i dela su bila velika. „Momčilo je simbol stradanja Srbije,“ rekao je Jugović, dodajući kako je njegov život primer generacije koja je prerano odrasla, ali i simbol oporavka Srbije.
Grad Loznica se trudi da odaje počast Momčilu Gavriću kroz različite inicijative – u gradu se nalaze njegov spomenik, ulica i kasarna koja nosi njegovo ime. Ove godine, planira se da se rodna kuća Momčila, koja je obnovljena, uključi u turističku ponudu grada. Ovaj potez će dodatno osvetliti njegov značaj i doprinos srpskoj istoriji.
Momčilo Gavrić je rođen 1. maja 1906. godine u Trbušnici. Učestvovao je u brojnim bitkama tokom Velikog rata, uključujući bitke na Ceru, Gučevu, Kolubari, kao i proboju preko Albanije i na Kajmakčalanu. Njegova hrabrost i sposobnosti prepoznate su kada je, sa samo dvanaest godina, unapređen u čin podnarednika od strane vojvode Živojina Mišića. Nakon rata, Gavrić je otišao u Englesku gde je završio gimnaziju, a 1921. se vratio u Beograd, gde je preminuo 28. aprila 1993. godine.
Ovaj događaj u Loznici nije samo obeležavanje godišnjice njegovog rođenja, već i podsećanje na važnost očuvanja sećanja na heroje koji su se borili za slobodu. Momčilo Gavrić ostaje simbol hrabrosti, otpora i nade za buduće generacije. Njegova priča treba da inspiriše mlađe generacije da cene vrednosti slobode i borbe za pravdu, kao i da razumeju značaj prošlosti u oblikovanju budućnosti.
U svetlu svih ovih događaja, važno je naglasiti da se kultura sećanja ne sme zanemariti. Ona je ključna za očuvanje identiteta naroda i podsticanje ponosa na sopstvenu istoriju. Učenje o likovima poput Momčila Gavrića može pomoći u formiranju svesti o važnosti borbe za slobodu i pravdu, kao i o vrednostima koje čine temelj svakog društva. Samo kroz sećanje i poštovanje prema prošlosti, možemo izgraditi bolju budućnost za sve nas.
