Juče je obeležen Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini. O važnosti kulture sećanja razgovarali su predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić i novinar Miloš Garić.
Gajić je naglasio da je kultura sećanja ključna za identitet naroda i ukazao na to da se srpsko stradanje nije dovoljno priznalo u poslednjim decenijama. „Nismo se proslavili u ovih proteklih 80 godina u predavanju dužnog poštovanja i sećanja na genocid koji je naš narod preživeo u NDH za vreme Drugog svetskog rata“, rekao je Gajić. On je istakao da je prisustvo specijalnog izaslanika američkog predsednika i predstavnika ambasade Izraela na ovom događaju značajno, ali je izrazio zabrinutost zbog nedostatka akcije u Skupštini Srbije u vezi sa usvajanjem rezolucije o genocidu. „Nažalost, izgleda da iz nekih političkih razloga koji su mi nejasni, ne postoji spremnost da se to konačno usvoji u Skupštini“, dodao je Gajić.
Miloš Garić je ukazao na to da su predstavnici vlasti Srbije često sprečeni da prisustvuju obeležavanju tragedije u Jasenovcu, sugerišući da to može biti rezultat loše savesti i nedostatka volje. „Oni bi voleli da obrišu određene delove sopstvene istorije i smeta im kada ih podsećamo na to“, rekao je Garić, naglašavajući da je sećanje ključno za identitet svake nacije.
Garić je istakao da Srbija i srpski narod imaju bogatu istoriju, koja obuhvata mnogo slavnih događaja, ali i delova koji nisu za ponos. „Sva srpska istorija je obeležena stradanjem, žrtvama i borbom za slobodu. Priča o Drugom svetskom ratu, o Jasenovcu i stradanju u svim stratištima širom tadašnje NDH, jeste jedna jako teška priča i moramo da je se sećamo“, naglasio je Garić.
Obeležavanje ovog dana je prilika da se podsetimo na važnost sećanja na žrtve koje su izgubile živote u Jasenovcu, gde je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 700.000 ljudi, među kojima su bili Srbi, Jevreji i Romi. Jasenovac je bio jedan od najzloglasnijih logora u Evropi i simbol genocida i etničkog čišćenja.
Istorija stradanja u Jasenovcu često je bila predmet kontroverzi i rasprava, kako unutar Srbije, tako i u međunarodnoj zajednici. U poslednje vreme, sve više se govori o potrebi za priznavanjem i poštovanjem žrtava, kao i o važnosti obrazovanja o ovim događajima kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih grešaka u budućnosti.
Gajić i Garić su se složili da je važno da se obeležavanje ovog dana ne svodi samo na rituale, već da se prepozna i razume duboka emotivna i istorijska težina koja nosi. „Sećanje je ključno za identitet svakog čoveka, svake nacije i svake države“, rekao je Garić, naglašavajući da se moramo suočiti s prošlošću kako bismo izgradili bolju budućnost.
S obzirom na sve te teške teme, postoji nada da će se kroz dijalog i razumevanje moći prevazići prepreke koje nas dele. Ovaj Dan sećanja može poslužiti kao podsticaj za dalje razgovore o pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti, gde će se poštovati svi narativi i svi koji su stradali.
U zaključku, Dan sećanja na žrtve u Jasenovcu nije samo prilika da se odamo počast onima koji su izgubili živote, već i trenutak da se preispitamo o vlastitoj prošlosti i obavezama prema budućim generacijama. Kultura sećanja bi trebala biti sastavni deo našeg identiteta, a svaka žrtva zaslužuje da bude zapamćena i poštovana.
