Kina je nedavno izrazila podršku prekidu vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, naglašavajući važnost pronalaženja trajnog rešenja kroz pregovore, umesto upotrebe sile. Ova nova pozicija u kinesko-američkim odnosima označava prekretnicu, sa ciljem uspostavljanja konstruktivnih i stabilnih strateških veza tokom naredne tri godine.
Poseta američkog predsednika Donalda Trampa Kini donela je saglasnost dve strane da ojačaju saradnju po pitanju međunarodnih i regionalnih pitanja, što bi moglo doprineti većem miru u svetu. Ekonomska saradnja i trgovinska razmena će pratiti ove političke promene, kako navodi kinesko Ministarstvo inostranih poslova.
Predsednik Kine, Si Đinping, izjavio je da su odnosi između Vašingtona i Pekinga najvažniji na svetu i da „veliko podmlađivanje kineske nacije“ može ići ruku pod ruku sa Trampovim sloganom „Učiniti Ameriku ponovo velikom“. Tramp je uzvratio pohvalama, pozivajući Sija i prvu damu Kine, Peng Lijuan, da posete Belu kuću u septembru. Tokom razgovora, Tramp je Sija opisao kao „veoma pametnu i toplu osobu“.
Razgovori između Trampa i Sija su se nastavili u formatu užih delegacija u kompleksu Džongnanhai, koji se smatra kineskim ekvivalentom Bele kuće. Ovaj kompleks, koji uključuje jezera, paviljone i vrtove, važi za jedno od najtajnovitijih mesta u Kini. Sastanak je održan kao znak zahvalnosti za gostoprimstvo koje je Tramp ukazao Siju tokom njihovog prethodnog susreta u Mar-a-Lagu 2017. godine.
Tramp je istakao da je Si veoma poslovan i da nema igrica u njihovim razgovorima. Takođe je naglasio da je razgovarao o ukidanju sankcija kineskim kompanijama koje kupuju iransku naftu i da će uskoro doneti odluku o tome. Kineska strana je pokazala interesovanje za povećanje kupovine energenata iz SAD-a, kao i za kupovinu 750 aviona kompanije Boing.
Tramp je ocenio da su trgovinski pregovori prošli „bolje nego prošlog puta“, navodeći da će Kina kupovati velike količine američkih poljoprivrednih proizvoda, uključujući soju. Kineski brodovi bi trebalo da dolaze po naftu u američke države poput Teksasa, Luizijane i Aljaske.
U međuvremenu, iranski potpredsednik Mohamed Reza Aref je izjavio da Ormuski moreuz pripada Iranu i da se Iran „neće odreći ni po koju cenu“. Iran je u martu uveo blokadu moreuza koji prolazi kroz petinu međunarodnog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa. U isto vreme, iranski mediji su izvestili o dogovorima sa Kinom o olakšavanju prolaska kineskih brodova kroz Ormuski moreuz.
Tramp je naveo da bi se složio sa idejom da Iran suspenduje svoj nuklearni program u narednih 20 godina, pod uslovom da to obećanje bude ozbiljno i da Kina ne snabdeva Iran oružjem. On je naglasio da je Si ponudio pomoć u vezi sa otvaranjem Ormudskog moreuza, što bi moglo biti od koristi za sve strane.
Na povratku iz Kine, Tramp je govorio o potrebi dodatnog rada po pitanju Irana, ali nije precizirao kakve mere bi mogle biti preduzete. Kazao je da je američka vojska postigla potpunu vojnu pobedu nad Iranom, ali da bi bilo potrebno još nešto učiniti nakon mesec dana primirja.
Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, izjavio je da je teško razumeti šta tačno Sjedinjene Američke Države žele od Kine u kontekstu iranskog sukoba. On je naglasio da je Ormuski moreuz bio otvoren za plovidbu pre nego što su SAD i Izrael započeli agresiju protiv Irana, dodajući da bi Rusija bila zadovoljna da SAD i Kina postignu sporazum o američkim isporukama energije.
Sve u svemu, trenutni događaji ukazuju na kompleksnu dinamiku između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Irana, sa potencijalom za značajne promene u međunarodnim odnosima u narednim godinama.
