Život sa nutritivnim alergijama i celijakijom nosi sa sobom brojne izazove koji zahtevaju stalnu pažnju, planiranje i odgovornost. Ove teškoće se ne javljaju samo kod kuće, već se protežu i na vrtić, školu i različita društvena okruženja. Majke dečaka sa ovim zdravstvenim problemima, Milena Denić i Slavica Traživuk iz udruženja „Alergija i ja“, podelile su svoja iskustva o tome kako izgleda odrastanje uz ograničenja i kako objašnjavaju deci drugačiji izbor hrane.
Sagovornice su na početku razgovora istakle koliko je važno pažljivo birati namirnice koje deca smeju da jedu. Slavica Traživuk je naglasila da je prvi korak u ovom procesu edukacija deteta o namirnicama koje ne sme da konzumira. „Mnogo se vodi računa. Prvo dete treba da nauči da neke stvari ne sme da jede, da ne sme da proba“, rekla je. Kako bi se obezbedila adekvatna ishrana, roditelji prave nedeljni jelovnik, koji uključuje samo one namirnice koje su bezbedne za njihovu decu.
Osim što je potrebno razviti jelovnik, majke se suočavaju i sa izazovima oko samog prihvatanja hrane od strane dece. „Ima dece koja, na primer, neke stvari ne žele da jedu, i onda ste vi ograničeni sa namirnicama koje imate da bi mu spremili neki nutritivno kvalitetan obrok. Tako da je problem veliki“, istakla je Traživuk. Tokom dana, majke pripremaju obroke, uključujući doručak, ručak i večeru, a hrana se pakuje kako bi je deca mogla poneti u vrtić ili školu.
Milena Denić je govorila o specifičnim situacijama kao što su praznici. „To je jako dobra logistika. Mi smo porodice koje smo navikle da se snalazimo. Međutim, jako je bilo teško u tim prvim godinama kada smo otkrili alergije“, objasnila je. Na primer, za Uskrs su farbali drvena jaja, a obična jaja su stavljali u kesu kako bi se izbegla kontaminacija.
Održavanje higijene u pripremi hrane je od suštinske važnosti. „Površine moraju da budu apsolutno čiste i bez kontakta. Površine kod pripreme hrane moraju da budu sveže, očišćene sa posebnim krpama“, naglasila je Denić. Ovo dodatno otežava svakodnevne obaveze, jer roditelji moraju biti veoma pažljivi kako bi izbegli moguće reakcije na alergene.
Jedan od najvećih izazova za roditelje je povratak na posao posle porodiljskog odsustva. „U toj situaciji nailazimo na neusaglašenost zakona“, navela je Denić, ističući da mnogi vrtići ne mogu da obezbede sigurne obroke za decu sa alergijama. „Ili, sa druge strane, može delimično obrok da bude obezbeđen, ali mi imamo obavezu da spremamo hleb, da pravimo užine, donosimo voće“, dodala je.
Put do dijagnoze često je dug i frustrirajuć. Slavica Traživuk je podelila iskustvo svog mlađeg sina, koji je deset godina lutao pre nego što je utvrđeno da ima intoleranciju na gluten. „Međutim, kad se to sve otkrije, onda mislim da roditelji i odahnu, znaju šta je u pitanju“, rekla je.
Pšenica, mleko i jaje su neki od najčešćih alergena koji predstavljaju izazov u ishrani. Denić je dodala: „Možda je pšenica najizazovnija alergija sa kojom treba da se izborimo jer je praškasta i ima je svuda. Tu su, naravno, i orašasti plodovi.“
U zaključku, život sa nutritivnim alergijama i celijakijom zahteva visoku dozu organizacije, pažnje i prilagođavanja. Iako je izazovno, roditelji se trude da obezbede svojoj deci zdravu i sigurnu ishranu, dok istovremeno pokušavaju da im omoguće da uživaju u svakodnevnim aktivnostima kao što su praznici i druženja. To je put pun izazova, ali i ljubavi i posvećenosti.
