Nulti pacijent je termin koji je postao poznat široj javnosti tokom pandemije koronavirusa. U najnovijem slučaju, ovaj termin dobio je svoje ime i prezime kada je holandski ornitolog Leo Šilperord postao prva osoba koja je obolela od smrtonosnog hantavirusa, prenoseći ga na kruzer „MV Hondius“. Ovaj incident je izazvao paniku, pretvarajući brod u „zdravstvenu bombu“.
Leo Šilperord, zajedno sa svojom suprugom Mirimom, posetio je deponiju u Argentini pre nego što su se ukrcali na brod, nadajući se da će videti retku belogrlu karakaru. Nažalost, tokom njihove posete deponiji, par je nesvesno udahnuo čestice zaražene virusom iz izmeta patuljastih pirinčanih pacova, nosilaca andskog hantavirusa, koji se može prenositi sa čoveka na čoveka.
U nekoliko dana nakon što se ukrcao, Leo je preminuo, a virus se polako širio kruzerom, što je izazvalo zabrinutost među putnicima i osobljem. Ovaj incident nije prvi put da su brodovi postali žarišta epidemija. Na primer, više od 100 putnika zaraženo je norovirusom na brodu „Caribbean Princess“, iako nije bilo jasno ko je virus uneo.
Kako postati nulti pacijent i kako se zaštititi tokom putovanja? New York Post je, uz pomoć dr. Stivena Kveja, naveo deset grešaka koje turisti mogu napraviti tokom odmora, a koje mogu dovesti do širenja epidemije.
Prva greška je poseta pećinama sa slepim miševima radi selfija. Ove životinje su poznate kao rezervoari ozbiljnih virusa, uključujući besnilo i ebolu. Izbegavanje pećina, tunela i rudnika gde oni obitavaju može smanjiti rizik.
Druga greška je konzumiranje lokalnih delikatesa, posebno mesa divljih životinja. Meso majmuna, slepih miševa ili glodara može dovesti do ozbiljnih bolesti poput HIV-a i antraksa. Umesto toga, savetuje se da se izbegavaju takva jela.
Treća greška je posmatranje ptica ili piknik blizu deponija. U tim oblastima se može naći zaražena prašina i životinjski otpad, što predstavlja rizik po zdravlje. Problemi se ne pojavljuju zbog ptica, već zbog udisanja patogena sa tla.
Četvrta greška je čišćenje kabina ili seoskih kuća bez zaštite. Metenje ili usisavanje izmeta glodara može podići čestice virusa u vazduh. Preporučuje se korišćenje vlažnih krpa i dezinfekcionih sredstava.
Peta greška je plivanje u toplim lagunama, džunglama ili stajaćim rekama. Čak i čista voda može sadržati bakteriju Leptospira, koja uzrokuje leptospirozu.
Šesta greška je punjenje flašica vodom u toaletima aerodroma. U zemljama gde voda iz česme nije za piće, najbolje je koristiti isključivo fabrički flaširane napitke.
Sedma greška je grljenje majmuna ili lutalica radi fotografije. Ugrizi i ogrebotine divljih životinja mogu dovesti do potencijalnog prenosa besnila ili herpesa B.
Osma greška su sirove školjke i morski plodovi. Školjke filtriraju vodu u kojoj žive, a ako je ta voda zagađena, može doći do infekcija kao što su norovirus ili hepatitis A.
Deveta greška je obilazak „vlažnih pijaca“, gde se može doći u bliski kontakt sa stresiranim životinjama i njihovim izmetom, što je idealno za prenos virusa na ljude.
Deseta greška je ignorisanje simptoma nakon putovanja. Nulti pacijent postaje opasan kada se dijagnoza odlaže. Ako se pojave simptomi nakon neobičnog putovanja, važno je obavestiti lekara o mestima koja ste posetili i hrani koju ste konzumirali.
S obzirom na to da su rizici od bolesti tokom putovanja sve prisutniji, važno je biti svestan potencijalnih opasnosti i preduzeti mere predostrožnosti kako bi se zaštitili. Obraćanje pažnje na svoje zdravlje i sigurnost može značajno smanjiti mogućnost da postanete „nulti pacijent“.
