Postoje priče koje se ne započinju rečima, već osećajem. One koje nosimo u sebi godinama, tiho, strpljivo, dok ne sazru dovoljno da ih podelimo sa svetom. Takva je ispovest glumice Zlate Numanagić u emisiji „Emotivno sa Drinom“ – priča o snazi, gubicima i ljubavi prema umetnosti, koja i dalje traje.
Zlata Numanagić je poznata po svom oranž šeširu i ulozi Seke, kao i čuvenoj rečenici Pavla Vuisića iz serije „Povratak otpisanih“: „Lulo, dušo, možeš li da mi daš ključeve radnog stola“. Ipak, za nju je posebno značajna uloga Milunke Savić, koju je igrala pre sedam godina. Ona ističe da joj je posebno izazovno i da najviše voli da igra obične žene. „Nedavno sam u filmu ‘Izvor’ igrala majku koleginici Neli Mihajlović, takve uloge obožavam“, rekla je Zlata.
U razgovoru je naglasila da nikada nije bila karijerista. „Nisam pravila karijeru, samo sam imala sreću jer sam dobijala dobre uloge i snimala kultne filmove i serije koji se i danas emituju“, ističe Zlata. Na njen uspeh su, prema njenim rečima, značajno uticale čuvena Ksenija Jovanović, Renata Ulmanski i Maja Dimitrijević Belović, s kojima je radila i od kojih je dobijala savete.
Kada je reč o njenom izgledu, često je pitaju za tajnu njenog dobrog izgleda. „Mislim da je to zato što sam pronašla sebe. Došla sam konačno do sebe“, priznaje Zlata sa šarmantnim osmehom. S posebnim emocijama govori o svom drugom mužu Đorđu Tokinu. Za nju je Đorđe bio ostvarenje sna, ponosan, stamen, obrazovan muškarac za divljenje i njena prava ljubav. Njih dvoje su se upoznali kao veoma mladi, ali ih je sudbina razdvojila. Ponovo su se spojili 25 godina od poslednjeg poljupca.
Zbog Đorđa se Zlata preselila u Ameriku, gde je započela život od nule. „Čudne okolnosti su pratile tu ljubav. Kao veoma mladi, ja sa 19, a on sa 24 godine, zabavljali smo se, a onda nakon godinu dana i rastali“, seća se Zlata. Đorđe je osamdesetih godina otišao da živi u Kanadu, ali su se viđali svaki put kada bi dolazio u Beograd. Zlata priznaje da je i posle rastanka uvek bilo simpatija između njih.
„On se pojavljuje kada sam snimala ‘Srećne ljude’, zove me da se vidimo, i kaže: ‘Lepo izgledaš’ – to je bio naš novi početak.“ Retko ko zna da je Zlata pre Đorđa imala brak iz kojeg je dobila sina Fedora, s kojim se i odselila u Ameriku. Na vrhuncu sreće, stigle su loše vesti. Đorđe se razboleo i, svega godinu i po dana od sklapanja braka sa Zlatom, preminuo u Americi.
„Često sam razmišljala posle njegovog odlaska i stalno postavljala sebi pitanje zašto se to desilo“, priča ona. Zlata priznaje da je morala potražiti pomoć stručnog lica – psihijatra, jer je bol postajao sve veći kako je vreme prolazilo. „Ta žena-psihijatar mi je dala zrnce koje mi je trebalo da bih mogla da nastavim dalje. Rekla mi je: ‘Mi moramo da se potkrpimo nekako’. Ja sam zakrpila dušu snagom volje“, sa setom u glasu ispričala je Zlata.
Da bi mogla o svemu tome danas da priča, trebalo je da prođe 30 godina. „Nema dana, a da ne pomislim na mog pokojnog supruga. Imam razne podsetnike, od fotografija po kući do muzike koju čujem na radiju“, kaže Zlata. Ipak, uprkos svim gubicima i životnim lomovima, Zlata Numanagić danas nosi mir žene koja je naučila da živi sa uspomenama. Njena ispovest u emisiji „Emotivno sa Drinom“ nije samo priča o velikoj glumici, već o ženi koja je kroz ljubav, bol i umetnost uspela da sačuva sebe. Zlata je još jednom pokazala zašto publika decenijama ne prestaje da je voli.
