Pakistanska policija je nedavno uhapsila muškarca koji je osumnjičen za višegodišnje zlostavljanje svoje porodice. Prema izveštajima, on je držao svoju suprugu, Silviju Jasminu, i njihovu petoro dece zatvorene u kući više od decenije, tokom kojih su trpeli fizičko i psihičko maltretiranje. Jasmina, koja je francuska državljanka, opisala je svog muža kao veoma nasilnog čoveka koji je svakodnevno maltretirao njihovu porodicu.
Ovaj slučaj je otkriven nakon što je jedan od sinova uspeo da pobegne i prijavi zlostavljanje policiji. Intervencija je usledila u gradu Bari, koji se nalazi u planinskoj provinciji Hajber Pahtunhva. Policija je pronašla Jasminu i njenu decu u izuzetno trošnoj i skučenoј sobi, sa modricama po telu. Svi su odvedeni u žensko sklonište u Pešavaru, a planiraju da se vrate u Francusku.
Prema izjavama Jasminine, koja ima 54 godine, njen muž je potpuno izolovao porodicu od trenutka kada su se preselili u Pakistan iz Australije 2014. godine. Ona tvrdi da nije imala dozvolu da se viđa sa bilo kim, a njihovo dvoje starije dece je propuštalo školu, dok su troje mlađe dece, rođene u Pakistanu, nikada nije upisano u školu.
Policija nije objavila ime Jasmininog muža, koji je pakistanski državljanin i za koga se navodi da je ilegalno boravio u Australiji kada su se upoznali. Par se venčao 2003. godine i živeo je u Australiji do 2014. godine, kada su se preselili u Pakistan sa dvoje starije dece. Od tada, Jasmina je izjavila da nije imala nikakvu komunikaciju sa spoljnim svetom.
U svojoj izjavi policiji, Jasmina je istakla da su bili lišeni slobode i da se njen muž nije brinuo o njima kako bi trebalo. Svakodnevno su trpeli fizičko zlostavljanje, dok je on kontrolisao svaki aspekt njihovih života. Jasmina je izrazila osećaj da je njihova budućnost uništena, kao i budućnost njene dece.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i ukazao na ozbiljne probleme u vezi sa zlostavljanjem žena i dece, kao i na potrebu za dodatnom zaštitom i podrškom žrtvama. Policija je istakla važnost prijavljivanja ovakvih slučajeva, jer je samo kroz saradnju sa zajednicom moguće sprečiti slične tragedije.
Jasmina i njena deca su sada na sigurnom i dobijaju potrebnu pomoć. Njihov slučaj je podstakao razgovor o pravima žena i dece u Pakistanu, kao i o potrebi za jačanjem zakona koji se bore protiv porodičnog nasilja. Mnoge organizacije i aktivisti pozivaju na hitnu reformu sistema kako bi se osigurala sigurnost i zaštita svih žrtava nasilja.
Ova situacija takođe postavlja pitanje o ulozi međunarodne zajednice u pružanju pomoći žrtvama zlostavljanja u zemljama kao što je Pakistan, gde su društvene norme i pravni sistemi često u neusklađenosti sa zaštitom ljudskih prava. Jasmina, kao žrtva ovakvog zlostavljanja, predstavlja samo jedan od mnogih sličnih slučajeva koji se i dalje dešavaju.
U zaključku, hapšenje zlostavljača i spašavanje Jasmina i njene dece je korak napred u borbi protiv porodičnog nasilja, ali je potrebno mnogo više napora kako bi se osiguralo da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju. Potrebna je veća svest o problemu i efikasnija podrška za žrtve, kako bi se stvorilo društvo u kojem će svako imati pravo na sigurnost i dostojanstvo.
