Igor Panić, poznatiji kao Nući, rođen je u Smederevu i ima zanimljivu priču o svom odrastanju. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo čestim selidbama zbog posla njegovog oca, što mu je omogućilo da isproba različite sredine i kulture. U nedavnom intervjuu, Nući je podelio svoja sećanja na to vreme, posebno ističući kako su mu različiti gradovi oblikovali ličnost.
Kao malo dete, Nući je sa porodicom doživeo bombardovanje Smedereva, a zatim su se preselili u Bar, gde je takođe proveo deo svog odrastanja. Međutim, kako je njegov otac tražio bolje prilike za posao, bila je razmatrana opcija selidbe u Zimbabve, što je u to vreme bila prilično egzotična i neizvesna ideja. Na sreću, ta ideja nije realizovana, a porodica je završila u Bijeljini, pre nego što su se konačno preselili na Novi Beograd 2002. godine.
Nući se seća Smedereva kao mesta koje je obeležilo njegovu mladost. U tom gradu je provodio mnogo vremena kod bake i dede, a sećanja na letnje raspuste i druženja sa vršnjacima su posebno draga. Kako sam kaže, Smederevo je bilo mesto gde je mogao da uživa u slobodi koju Beograd nije mogao da mu pruži. U to vreme, nući je mogao da ostane napolju do kasno, a noćni život u Smederevu je bio mnogo opušteniji, što mu je omogućilo da proživi iskustva koja su ga oblikovala.
Sredinom osnovne škole, Nući se sve više vezivao za svoje prijatelje i društvo, koje se, nažalost, kasnije raspalo jer su se mnogi od njih preselili u inostranstvo ili Beograd. Tim povodom, on se osvrnuo na to kako su se granice između prijateljstva i nostalgije počele brisati. Smederevo mu je pružalo sigurnost i osećaj pripadnosti, dok je Beograd predstavljao dinamičniji, ali i zahtevniji život.
Nući je istakao da je Smederevo bilo značajno u njegovom razvoju, jer mu je omogućilo da istražuje i nauči stvari koje kasnije nisu bile moguće u glavnom gradu. Takođe je naglasio da su svi u Smederevu poznavali jedni druge, što je omogućilo jaču povezanost i zajedništvo među mladima.
U svom izlaganju, Nući je govorio o tome kako su različite sredine uticale na njegov karakter i kako je svaka od njih doprinela njegovom razvoju. Iako su selidbe često bile teške, one su mu pružile priliku da razvije fleksibilnost i prilagodljivost, što su osobine koje su mu kasnije pomogle u muzičkoj karijeri.
Kao umetnik, Nući je uspeo da prenese svoja iskustva kroz muziku, stvarajući pesme koje odražavaju njegov put i izazove sa kojima se suočavao. Njegova sposobnost da se poveže s publikom proizašla je iz bogatog emocionalnog iskustva koje je stekao tokom godina.
Uz to, Nući je govorio o važnosti porodice u svom životu. Njegovi roditelji su mu pružili podršku tokom svih godina, a sećanja na njihovu sreću kada su se selili u Maltu ili na druge lokacije, ostala su mu urezana u sećanju. Iako su mnoge od tih opcija propale, ljubav i podrška koje je dobijao od porodice ostale su ključne u njegovom životu.
Na kraju, Nući je podelio poruku o važnosti prihvatanja promena i prilagodljivosti u životu. Njegova priča pokazuje kako svaka etapa života može doneti nove mogućnosti i iskustva, koja nas oblikuju i čine onim što jesmo. Bez obzira na to gde se nalazimo, važno je ceniti trenutke provedene sa porodicom i prijateljima, jer su oni ti koji čine naš život bogatijim i ispunjenijim.
