Važno je napomenuti da će važeći pasoši ostati u upotrebi do isteka roka važenja, ali je novi izgled pasoša izazvao veliku pažnju među građanima. Noviteti se odnose na dizajn korica i unutrašnjih stranica, kao i na simbole koji će se na njima nalaziti.
O novom izgledu srpskih pasoša govorio je Ljubodrag Grujić, heraldičar koji je pre 16 godina dizajnirao državni grb Srbije. On ističe da mu je drago što je njegovo rešenje i dalje deo državnih simbola i što će biti prisutno na novim pasošima. Grujić je gostovao u jutarnjem programu televizije Prva, gde je naglasio da nije imao direktan uticaj na izradu pasoša, ali da mu je zadovoljstvo što je njegov rad i dalje prisutan u svakodnevnom životu građana.
On se ponosno osvrnuo na činjenicu da može da vidi grb koji je dizajnirao na različitim mestima. „To je neka mala cena koju čovek može da plati da bi ostao upamćen u istoriji svog naroda,“ rekao je. Grujić je, takođe, naveo da je imao priliku da se suoči sa kritikama i pitanjima zašto nije naplatio svoj rad, ali je istakao da ima ugovor sa Vladom Srbije kojim se odriče prava na finansijsku naknadu za korišćenje grba i zastave. Njegov motiv za rad bio je lično osećanje i želja da doprinese, a ne finansijska dobit.
Govoreći o istoriji srpskih simbola, Grujić je naglasio da Srbija nije „izmišljala“ svoje grbove, već da oni imaju duboke istorijske korene. „Mi nismo izmislili ni dvoglavog orla ni ocilo. Ti simboli imaju dugu tradiciju i vezuju se za Vizantiju, pa i za mnogo starije civilizacije,“ objasnio je. Njihova kombinacija u srpskom grbu predstavlja spoj istorijskog nasleđa i identiteta.
Grujić je takođe istakao da u heraldici osnovni opis grba ostaje nepromenljiv, dok umetničke interpretacije mogu varirati. „Grb ima jedan tačan opis, ali može postojati više crteža. Važno je da suština ostane ista. Moj zadatak je bio da taj tradicionalni izgled osvežim, ali da ga ne promenim,“ rekao je.
Naglasio je da grb ne sme da se menja, jer predstavlja deo nacionalnog blaga. „Moj crtež može da ode, ali taj grb mora da ostane jer je on starina. Dvoglavi orao, ispod kandži dva krina, to je čak i predheraldički simbol,“ dodao je. Grujić je ukazao na složenost simbola i njihovo duboko značenje.
Na kraju, Grujić je istakao da mu je posebno važno što se njegov rad široko prihvata i koristi od strane različitih institucija. „To je za mene najveći uspeh – kada simbol postane opšte prihvaćen. Ideja je bila da ga svi dožive kao svoj,“ zaključio je.
Novi pasoši predstavljaju ne samo promenu u izgledu dokumenata, već i simbolički korak ka jačanju identiteta Srbije na međunarodnoj sceni. Dizajn koji uključuje tradicionalne simbole, kao što su dvoglavi orao i ocilo, ukazuje na duboku povezanost srpske kulture sa njenom istorijom. Ova promena može da doprinese jačanju nacionalnog ponosa i prepoznatljivosti Srbije u svetu.
U kontekstu globalizacije i sve većih migracija, važnost pasoša kao identifikacionog dokumenta postaje sve značajnija. Novine u dizajnu pasoša ne samo da pružaju estetski doživljaj, već i dodatno osnažuju osećaj pripadnosti građana Srbije svojoj zemlji. Očekuje se da će novi pasoši, sa svojim modernim i simboličkim dizajnom, biti dočekani sa velikim interesovanjem i ponosom među građanima.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti i reakcije građana, kao i potencijalne komentare stručnjaka iz oblasti dizajna i heraldike, koji mogu pružiti dodatne uvide u značaj i uticaj ovakvih simbola na nacionalni identitet.
