Deca koja koriste sisteme veštačke inteligencije, poput Čet Dži-Pi-Ti-ja, sve više su podložna gubitku sposobnosti kritičkog razmišljanja, upozorava akademik Vladislav Lektorski, predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka. On ističe da postoji realna opasnost da deca, oslanjajući se na tehnologiju, prestanu da razmišljaju samostalno i počnu da veruju netačnim informacijama, poput tvrdnje da je 2 puta 2 jednako 5.
Lektorski naglašava da se ova opasnost već primećuje među školskom decom. Njegova zapažanja su povezana sa obrazovnim sistemom, koji se suočava sa izazovima modernog doba. Učenici često pribegavaju veštačkoj inteligenciji kako bi brzo došli do odgovora na razna pitanja, što može dovesti do opadanja njihove sposobnosti da razmišljaju kritički i samostalno.
On objašnjava da obrazovanje danas nije samo pružanje znanja, već i razvijanje sposobnosti kritičkog razmišljanja i samostalnog donošenja zaključaka. U ovom kontekstu, Lektorski citira reči jednog kolege iz obrazovne sfere, koji je istakao da ako studenti postanu previše zavisni od veštačke inteligencije, mogu lako zaboraviti osnovne matematičke činjenice i verovati u netačne tvrdnje.
„Ako je student navikao da veruje veštačkoj inteligenciji, onda ako mu veštačka inteligencija kaže da je 2 puta 2 jednako 5, poverovaće u to i misliti da je to istina. To je užasna stvar, to apsolutno ne sme da se radi“, naglašava Lektorski. Ova izjava ukazuje na potencijalnu krizu u obrazovanju, gde bi tehnologija mogla zameniti osnovne logičke i analitičke sposobnosti koje su neophodne za razumevanje sveta.
Lektorski takođe ističe potrebu za postavljanjem granica kada je u pitanju korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju. On veruje da je važno razlikovati situacije u kojima veštačka inteligencija može biti od pomoći i one u kojima je njena upotreba neprihvatljiva. Ova granica bi trebalo da obezbedi da učenici ne izgube sposobnost rasuđivanja i kritičkog mišljenja, što su ključne veštine za suočavanje sa izazovima u stvarnom svetu.
U svetlu ovih upozorenja, važno je razmotriti kako obrazovni sistemi mogu prilagoditi svoje pristupe kako bi pripremili učenike za budućnost koja će sve više zavisiti od tehnologije. To može uključivati razvoj kurikuluma koji naglašava značaj kritičkog razmišljanja, analitičkih veština i etičkog korišćenja tehnologije. Takođe, može se razmotriti uvođenje obuka za nastavnike kako bi im se omogućilo da bolje razumeju kako integrisati veštačku inteligenciju u učionice na način koji podržava, a ne potkopava, razvoj učenika.
Važno je napomenuti da veštačka inteligencija može biti korisna alatka kada se koristi pravilno. Na primer, može pomoći učenicima da brže pronađu informacije ili da se suoče sa složenim problemima. Međutim, ključno je da se ova tehnologija koristi kao dodatak, a ne zamena za tradicionalne metode učenja i kritičkog razmišljanja.
Kao društvo, moramo biti svesni potencijalnih zamki koje donosi prekomerno oslanjanje na veštačku inteligenciju. Deca koja rasuđuju i razmišljaju kritički biće bolje pripremljena za budućnost u kojoj će se veštačka inteligencija sve više integrisati u sve aspekte života. U tom smislu, obrazovni sistemi moraju ostati fleksibilni i prilagodljivi, kako bi se osiguralo da učenici ne postanu pasivni konzumenti informacija, već aktivni učesnici u procesu učenja.
Krajnji cilj obrazovanja treba da bude osnaživanje učenika da preuzmu odgovornost za svoje učenje i donose informisane odluke, što je od suštinskog značaja u svetu koji se brzo menja i u kojem će veštačka inteligencija igrati sve veću ulogu.
