Bojana Vidić, predsednica organizacije za podršku osobama sa kohlearnim implantima, istakla je važnost ove tehnologije za osobe sa oštećenim sluhom. Njena organizacija se fokusira na pomoć osobama koje su izgubile sluh i koje su se, zahvaljujući kohlearnim implantima, ponovo uključile u svet zvukova. Vidić je napomenula da je u Srbiji trenutno oko 1.200 osoba sa ovim implantima, a taj broj se iz dana u dan povećava. Kada je ona sama dobila implant 2022. godine, godišnje je bilo samo 30 implantacija, dok taj broj sada raste na 60 ili 70. Ovaj trend, prema Vidić, ukazuje na to koliko je važno podizati svest o dostupnim rešenjima za oštećenje sluha.
Jedna od ključnih razlika između slušnog aparata i kohlearnog implanta je u načinu na koji funkcionišu. Kohlearni implant direktno stimuliše slušni nerv, omogućavajući korisnicima da čuju zvukove koji su im ranije bili nedostupni. Vidić je ukazala na to da je, dok je nosila slušni aparat, bila nesposobna da čuje suptilne zvukove, poput šuštanja vode, a nakon ugradnje implanta, ti zvukovi su postali deo njenog svakodnevnog iskustva.
Osim što se zalaže za podizanje svesti o kohlearnim implantima, Vidić želi da podeli svoje iskustvo s drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima. Istakla je da je prvi uslov za ugradnju implanta totalno oštećenje sluha, a njeni roditelji su primetili njen problem sa sluhom već u ranoj dobi, kada je imala samo dve godine. Iako je nosila slušni aparat do 41. godine, tek je kohlearni implant omogućio Vidić da ponovo čuje.
Slična iskustva dele i roditelji dece koja su prošla kroz ovu proceduru. Tamara Šević, majka deteta sa kohlearnim implantom, naglasila je značaj edukacije o ovoj temi. Ona je priznala da bi, da je bila bolje informisana o mogućnostima koje pruža kohlearni implant, imala više nade i manje stresa tokom procesa donošenja odluka.
Šević je takođe ukazala na važnost prepoznavanja znakova oštećenja sluha kod dece. Mnogi ozbiljni problemi sa sluhom se ne prepoznaju na vreme, što može značajno otežati situaciju. Ona je naglasila da bi roditelji trebali biti svesni simptoma i reagovati na vreme kako bi deca imala priliku za rehabilitaciju.
U srpskom društvu, svest o slušnim rešenjima kao što su kohlearni implanti raste, ali još uvek postoji mnogo prostora za poboljšanje. Organizacije poput one koju vodi Vidić igraju ključnu ulogu u pružanju informacija i podrške onima koji se suočavaju sa problemima sa sluhom. Edukacija i deljenje iskustava su vitalni za smanjenje stresa i nesigurnosti koje mnogi roditelji osećaju kada se suoče sa dijagnozom oštećenja sluha kod svoje dece.
U zaključku, kohlearni implanti predstavljaju značajan korak napred u rehabilitaciji osoba sa oštećenjem sluha. Kroz deljenje iskustava i podizanje svesti, organizacije kao što su one koje predvode Vidić i Šević mogu pomoći mnogim ljudima da pronađu nadu i rešenja koja će im omogućiti da se ponovo povežu sa svetom zvukova. Ovaj proces edukacije nije samo važan za one koji trenutno traže rešenja, već i za širu javnost kako bi se stvorila podržavajuća zajednica za sve koji se suočavaju sa izazovima vezanim za sluh.
