Prosečna cena vikendica u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 35.523 evra, dok je medijalna cena bila 30.000 evra. U poređenju sa istim periodom prošle godine, prosečna cena porasla je za 18,21 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Ovi podaci, međutim, treba da se posmatraju sa određenom rezervom jer se radi o tržištu sa relativno malim brojem transakcija.
Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković napominje da mala stopa prometa može značajno uticati na statistiku. Na primer, ako se u malom uzorku od 100 nekretnina pojavi nekoliko sa višim cenama, to može pomeriti prosek. RGZ uzima u obzir vikendice čija je površina zemljišta veća od 20 kvadratnih metara i koje se prodaju u punom vlasništvu.
U analizi RGZ-a, najviša prosečna cena vikendica u prvom polugodištu zabeležena je u Novom Sadu, gde je iznosila 90.678 evra, a medijalna cena je bila 95.000 evra, što predstavlja porast od 19,99 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sledi Sopot sa prosečnom cenom od 77.222 evra, dok je u Sremskim Karlovcima cena dostigla 71.244 evra, uz međugodišnji rast od čak 105,42 odsto. U Irigu, prosečna cena vikendice iznosila je 50.600 evra, uz rast od 95,30 odsto, dok je u Grockoj prosečna cena dostigla 52.750 evra, što je 63,36 odsto više nego prethodne godine.
Đoković objašnjava da snažan rast cena u Sremskim Karlovcima i Irigu nije iznenađenje zbog njihovog povoljnog geografskog položaja između Beograda i Novog Sada. „To je Fruška gora, koja se nalazi između dva velika grada, a ta područja će sve više rasti u vrednosti“, naglašava Đoković.
Promena u percepciji vikendica takođe utiče na potražnju. Mnogi kupci ih sada vide ne samo kao mesta za povremeni odmor, već i kao alternativu za svakodnevni život. Sa sve većim troškovima života u gradovima, mnogi se odlučuju za kupovinu vikendica koje su postale kuće za život tokom cele godine. Ovaj trend je dodatno podstaknut hibridnim načinom rada, koji omogućava ljudima da rade daljinski.
Dostupnost povoljnijih stambenih kredita za mlade takođe doprinosi rastu potražnje, jer mnogi kupci traže nekretnine van gradskih sredina zbog nemogućnosti da priušte stan u gradu. „Ljudi žele da iskoriste dobru ponudu kredita i kupuju kuće oko velikih gradova“, objašnjava Đoković.
Međutim, nije dovoljno da vikendice budu jeftine; infrastruktura takođe igra ključnu ulogu. U blizini velikih gradova postoje osnovni sadržaji kao što su struja, voda, putevi, kao i zdravstvene ustanove i prodavnice. „To je veoma važno ako neko želi da živi u tom području“, naglašava Đoković.
Nasuprot tome, u udaljenijim i slabije razvijenim područjima, svakodnevno funkcionisanje može biti problematično. Đoković ukazuje na teškoće u pronalaženju majstora i problematičnu infrastrukturu, što može otežati život u tim krajevima. „Ova divljina može biti privlačna za bekstvo od svakodnevice, ali kada se vikendice sve više kupuju kao kuće za život, dostupnost i infrastruktura postaju ključni faktori“, dodaje Đoković.
Kada je reč o izboru između kuće i apartmana kao vikendice, Đoković smatra da ne postoji univerzalno pravilo. Kuća može pružiti veći komfor i dodatne mogućnosti, ali zahteva i veća ulaganja. S druge strane, apartman je jednostavniji za održavanje, ali sa manjim komforom.
„Kupovinu vikendice ne treba posmatrati isključivo kao investiciju. Ako planirate da je koristite samo nekoliko puta godišnje, to može biti neisplativa investicija“, zaključuje Đoković, naglašavajući važnost realne procene troškova održavanja i korišćenja nekretnine pre kupovine.
