Da li bi uvođenje putarine za prolazak kroz Malajski moreuz, uski morski prolaz koji povezuje Indijski i Tihi okean, moglo da bude profitabilan posao? Ova ideja je u aprilu izneta od strane indonežanskog ministra finansija Purbaje Judi Sadeve. On je sugerisao mogućnost podele prihoda od putarina između Indonezije, Malezije i Singapura, što bi moglo biti veoma isplativo. Ipak, kasnije je naglasio da nije bio potpuno ozbiljan, pogotovo nakon što je indonežanski ministar spoljnih poslova Sugiono izjavio da njegova zemlja podržava slobodu plovidbe i da neće uvoditi putarine za brodove koji prolaze kroz ovaj moreuz.
Ova izjava ponovo je otvorila pitanje zloupotrebe pomorskog saobraćaja kao sredstva geopolitičkog pritiska, ne samo u Ormuskom moreuzu, već i u drugim važnim plovnim putevima. Zatvaranje Ormuskog moreuza primoralo je kreatore politika u Aziji da se suoče sa pitanjima bezbednosti drugih pomorskih uskih grla. Malajski moreuz se smatra ključnom brodskom rutom između istočne Azije, Bliskog istoka i Evrope, kroz koju prolazi oko 22% svetske pomorske trgovine.
Osim piraterije i regionalnih sukoba, postoje i drugi razlozi za zabrinutost u vezi sa pomorskim saobraćajem. Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) upozorio je na nove opasnosti, ističući da čak i nedržavni akteri mogu ozbiljno da poremete tok globalne trgovine. Na primer, mnoge brodarske kompanije izbegavaju prolazak kroz Suecki kanal zbog bezbednosnih pretnji i biraju duže rute oko Rta dobre nade, što značajno utiče na cene i lance snabdevanja.
Politikolog Nikolaus Šolik, bivši pukovnik austrijske vojske, smatra da trenutni trendovi ukazuju na suštinske promene u geopolitičkom odnosu snaga. On naglašava da pojedine države veruju da mogu dominirati strateški važnim pomorskim moreuzima, što može dovesti do opasnosti u slučaju da moreuzi poput Ormuskog, Malajskog ili Tajvanskog postanu sredstva geopolitičkog uticaja.
Analitičar Kristijan Virt iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) dodaje da ranjivost nekog moreuza zavisi od nekoliko faktora, uključujući sporazume o transportu, alternativne rute i političku situaciju u regionu. Što je neka ruta važnija i teže je zaobići, to je njen strateški značaj veći.
U ovom kontekstu, Ormuski moreuz se smatra posebno ranjivim, ali Šolik naglašava da ne treba fokusirati pažnju isključivo na Persijski zaliv. Tajvanski moreuz, na primer, postaje sve značajniji u svetlu mogućih sukoba između Kine i Tajvana, a takođe igra ključnu ulogu u globalnoj trgovini, zajedno sa Malajskim moreuzom.
Međunarodni institut za strateške studije (IISS) ističe da trenutna geopolitika doživljava „povratak geografije“, gde moreuzi postaju strateške poluge moći. Na pomorske moreuze od međunarodnog značaja primenjuje se princip slobodnog tranzita, što znači da brodovi, uključujući i vojne, imaju pravo na neometan prolazak. Bilo kakvo nametanje putarina ili naknada na međunarodnim moreuzima smatra se neprihvatljivim i može se primenjivati samo na veštačkim plovnim putevima poput Sueckog ili Panamskog kanala.
Međutim, postoje političke realnosti koje komplikuju primenu međunarodnog prava. Šolik upozorava da međunarodno pravo funkcioniše samo kada ga države poštuju. Na primer, Kina je ignorisala odluku Stalnog arbitražnog suda u vezi sa Južnim kineskim morem. Takođe, čak i bez velike mornarice, mali brzi čamci ili dronovi mogu značajno uticati na pomorski saobraćaj.
U slučaju eskalacije u Tajvanskom ili Malajskom moreuzu, i Kina bi pretrpela ozbiljne posledice. Postoje alternativne rute u jugoistočnoj Aziji, ali one su duže i skuplje. Ipak, stručnjaci upozoravaju da globalizovana ekonomija postaje sve ranjivija. Moderni lanci snabdevanja se oslanjaju na princip „just in time“, što znači da kratki prekidi mogu izazvati globalne ekonomske posledice.
U zaključku, debata o Malajskom moreuzu ima dalekosežne posledice koje se protežu daleko izvan jugoistočne Azije. Oštra reakcija Singapura, Malezije i Indonezije na predlog uvođenja taksi na prolaz pokazuje koliko je primamljivo koristiti geografsku kontrolu kao političku ili ekonomsku polugu, ali i da dovođenje u pitanje slobode plovidbe predstavlja ozbiljnu pretnju svetskoj ekonomiji.
