Svet je, na sreću, ostavio iza sebe pandemiju koronavirusa, ali za milione ljudi ova bolest nije stvar prošlosti. Uprkos ubrzanom razvoju vakcina, koji je omogućio povratak normalnom životu ranije nego što se očekivalo, za mnoge je pomoć stigla prekasno – bilo da su izgubili život ili su pretrpeli težak oblik bolesti.
Danas više nema svakodnevnih izveštaja o broju zaraženih, ali kovid 19 ostaje prisutan, pri čemu nove mutacije izazivaju zabrinutost uglavnom tokom zimskih meseci. Ipak, oni koji možda najintenzivnije osećaju posledice pandemije jesu pacijenti sa dugim kovidom, jer nastavljaju da se bore sa simptomima kao što su „moždana magla“, jak umor i respiratorni problemi.
Novo istraživanje Univerziteta u Kaliforniji otkrilo je da „zombi“ fragmenti koronavirusa ostaju u organizmu i masovno napadaju ćelije imunog sistema, izazivajući upalu i pogoršavajući simptome dugog kovida. Bioinženjer Džerard Vong objasnio je da ovi fragmenti ciljaju specifične vrste zakrivljenosti na ćelijskim membranama. „Ćelije sa šiljcima, zvezdastog oblika ili sa mnogo ‘pipaka’ lakše bivaju potisnute“, naveo je on, opisujući mehanizam koji je do danas bio nepoznat.
Čak i kada organizam neutrališe virus, bilo prirodnim putem ili vakcinacijom, proteinski ostaci mogu ostati u telu. Ovi nalazi u značajnoj meri objašnjavaju ozbiljne i dugoročne posledice koje doživljavaju milioni pacijenata širom sveta. Prema rečima naučnika, ovi fragmenti mogu imati jači uticaj na osobe sa oslabljenim imunim sistemom. Ćelije koje detektuju infekcije i upozoravaju organizam, kao i one koje se bore protiv njih, bivaju suzbijene, ostavljajući telo izloženijim.
„Virusi rade toliko mnogo stvari koje još uvek ne razumemo u potpunosti. Želimo da shvatimo kakvu ulogu igraju svi ti ostaci, kako tokom bolesti, tako i nakon nje“, istakao je Vong, naglašavajući da se otvara novo polje istraživanja dugoročnih posledica kovida 19.
Studija je takođe pokazala da je omikron varijanta, koja je bila izuzetno zarazna ali manje smrtonosna, ostavljala u organizmu više fragmenata u odnosu na prethodne varijante. Bioinženjerka Jue Žang sa Univerziteta Vestlejk u Kini navela je da je omikron pokazao „misteriozno ponašanje“, jer se razmnožavao velikom brzinom, a da pritom nije izazivao jednako teške infekcije. „Utvrdili smo da su delovi šiljaka omikrona bili mnogo manje sposobni da uništavaju važne ćelije imunog sistema, što ukazuje na to da se imuni sistem pacijenata ne iscrpljuje u istoj meri“, objasnila je.
Novi podaci nas podsećaju da, uprkos povratku svakodnevici, pandemija nije završena za sve i da naučna istraživanja ostaju ključna za razumevanje i suočavanje sa njenim dugoročnim posledicama. Iako je vakcinacija značajno smanjila broj smrtnih slučajeva i hospitalizacija, dugoročne posledice kovida 19 postavljaju nova pitanja o zdravlju i dobrobiti mnogih ljudi.
Post-pandemijski svet se suočava sa izazovima koje je teško predvideti. Mnogi pacijenti sa dugim kovidom izveštavaju o raznim simptomima kao što su umor, bolovi u zglobovima, i problemi sa disanjem, što može značajno uticati na kvalitet njihovog života. Ova stanja zahtevaju dodatna istraživanja i razvoj terapija kako bi se pomoglo onima koji pate od dugotrajnih posledica infekcije.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti sa praćenjem efekata kovida 19 i njegovih varijanti. Stručnjaci pozivaju na povećanu svest i istraživanje kako bi se stvorila bolja podrška za pacijente koji se bore sa dugim kovidom. Takođe, potrebno je osigurati da se resursi usmere na istraživanja koja će pomoći u razumevanju ovih stanja i razvoju potencijalnih tretmana.
S obzirom na sve veći broj dokaza o dugoročnim posledicama kovida 19, jasno je da će se ova tema i dalje razvijati i ostati relevantna u narednim godinama. Zdravstvene vlasti i istraživači moraju sarađivati kako bi osigurali da se potrebe pacijenata sa dugim kovidom prepoznaju i adresiraju na adekvatan način.
