U Banjaluci je obeležen Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i 80 godina od proboja poslednje grupe jasenovačkih logoraša. Ovaj dan je prilika da se odaje počast nevino stradalim ljudima i da se podsetimo na strahote koje su se dešavale tokom Drugog svetskog rata. Povodom ovog značajnog datuma, iz Kabineta predsednika Republike Srpske je saopšteno da je ustanovljena autentična značka kao simbol mučeničkog stradanja.
Značka, koja je predstavljena javnosti, vizuelno spaja dva najprepoznatljivija simbola stradanja Srba u logoru Jasenovac – Topolu užasa i traku crvene boje. Ovi simboli su duboko ukorenjeni u kolektivnom pamćenju srpskog naroda i predstavljaju sećanje na nevine žrtve koje su trpele strašne muke.
Topola užasa, kao jedan od tragičnih simbola, svedoči o beskrajnoj okrutnosti i svireposti ustaša prema zatvorenicima logora Jasenovac. Veliko stablo topole, koje se nalazilo unutar logorskog kompleksa, bilo je često nevidljivo zbog tela obešenih muškaraca, žena i dece. Ovi ljudi su skončavali svoje živote nakon što su pretrpeli neizmerna mučenja od strane stražara. Ova slika je odraz ne samo fizičke, već i duhovne patnje, i ostaje duboko urezana u sećanju naroda.
Jasenovac, kao jedan od najzloglasnijih logora u Drugom svetskom ratu, postao je mesto gde su se događale stravične stvari. Ustaški režim, koji je bio na vlasti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, proveo je sistematsko istrebljenje Srba, Jevreja, Roma i drugih nesrpskih naroda. Prema nekim procenama, u ovom logoru je tokom rata poginulo između 70.000 i 100.000 ljudi, što ga čini jednim od najvećih mesta stradanja u Evropi.
Osim što je simbol stradanja, značka takođe predstavlja i opominjanje na važnost sećanja na prošlost. U današnje vreme, kada se suočavamo s različitim oblicima negiranja genocida i istorijskog revizionizma, ovakvi simboli postaju još važniji. Oni podsećaju mlađe generacije na zločine koje je ljudski rod sposoban da počini, ali i na potrebu za tolerancijom, poštovanjem i razumevanjem među narodima.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog genocida nije samo lokalna, već i međunarodna obaveza. Važno je da se ovakvi datumi obeležavaju i da se sećanje na žrtve prenosi na buduće generacije. U tom smislu, različite institucije, organizacije i pojedinci igraju ključnu ulogu u očuvanju sećanja na stradanje.
U poslednje vreme, sve veći broj ljudi pridružuje se obeležavanju ovog dana, čime se doprinosi kolektivnom sećanju na žrtve. Kroz različite manifestacije, predavanja i edukativne programe, društvo se trudi da osvetli mračnu prošlost i obezbedi da se slične tragedije nikada više ne ponove.
Na Dan sećanja, okupljanja, molitve i komemoracije ulogu imaju ne samo preživeli, već i njihovi potomci, koji nastoje da očuvaju uspomenu na svoje pretke. U tom kontekstu, značka kao simbol stradanja postaje još značajnija, jer predstavlja ne samo sećanje na prošlost, već i obavezu da se u budućnosti radi na izgradnji boljeg društva.
U zaključku, obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog genocida je više od rituala – to je poziv na odgovornost, razumevanje i promišljanje o prošlosti. Kroz sećanje na stradale, društvo može da izgradi temelje za mirniju i pravedniju budućnost, gde će ljudska prava i dostojanstvo svakog pojedinca biti na prvom mestu.
