Branislav Jakovljević, hvatač zmija iz Beogradskog tropikarijuma, naglašava da zmije ne bi trebale da budu prisutne u Beogradu, ali apeluje na građane da ih ne ubijaju ukoliko se sa njima susretnu. On podseća da su zmije zaštićena vrsta u Srbiji i da je njihovo ubijanje kažnjivo. Jakovljević ističe da je strah od zmija rezultat neznanja i da ove životinje nisu opasne, već su korisne jer se hrane glodarima poput miševa i pacova.
Prema njegovim rečima, zmije se često zateknu u urbanim područjima kada se zavuče u tople delove automobila, posebno kada ljudi dolaze iz drugih delova zemlje ili iz Crne Gore. „Ne treba da se plašite ovih životinja kod nas, jer su one naši prijatelji,“ dodaje Jakovljević. On savetuje građane da podignu svest o zmijama i da u svojim dvorištima posade aromatično bilje poput lavande i ruzmarina, jer zmije ne vole jake mirise.
Jakovljević preporučuje i da se prilikom odlaska u prirodu oblačimo u farmerkama kako bismo smanjili rizik od ujeda. U slučaju susreta sa zmijom, važno je ostati miran i ne praviti nagle pokrete, jer znaju kako da se ponašaju i šta da jedu. On podseća da je najotrovnija zmija u Srbiji poskok, koji se ne ponaša agresivno, već beži od ljudi.
Razlikovanje između suhog i mokrog ugriza je takođe bitno. Suvi ugriz ne sadrži otrov, dok mokri ugriz može dovesti do ozbiljnih posledica. Jakovljević savetuje da se u slučaju ujeda ne pokušava isisavanje otrova, jer to može dodatno pogoršati situaciju. Umesto toga, treba imobilizovati deo tela gde je došlo do ujeda i potražiti medicinsku pomoć.
U nedavnom incidentu u Kragujevcu, Jakovljević je napomenuo da je do ujeda došlo jer je žrtva uhvatila zmiju za rep, što je dovelo do njenog napada. On objašnjava da otrovne zmije imaju drugačiji ujed od neotrovnih, a da se najčešće susreću u zonama sa višim nadmorskim visinama, dok u gradovima kao što je Beograd, uglavnom žive neotrovne vrste.
Vladica Stanković, još jedan hvatač zmija, dodaje da je 95% zmija u Srbiji neotrovno i da one često ulaze u kuće zbog prisustva glodara. On ističe da su intervencije koje obavlja većinom vezane za neotrovne zmije, dok otrovnice čine samo mali deo.
Stanković takođe objašnjava razlike između otrovnica i neotrovnih zmija. Otrovnice su obično kraće, zdepaste i imaju specifične oznake na telu, dok su neotrovne zmije duže i aktivnije. Poskok, kao jedna od najpoznatijih otrovnica, ima rogove na glavi i karakteristične cik-cak oznake.
Na kraju, oba stručnjaka naglašavaju važnost razumevanja i suživota sa zmijama. Umesto da ih se plašimo, trebamo ih posmatrati kao deo ekosistema koji doprinosi održavanju ravnoteže u prirodi. Razvijanje svesti o ovim životinjama može smanjiti strah i paniku, a time i broj neželjenih susreta sa zmijama. Poštovanje prirode i njene faune ključno je za naš zajednički život.
