Istraga ubistva poznatog srpskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koje se dogodilo 28. jula 2018. godine, ostala je nerasvetljena i posle osam godina. Ognjanović je ubijen ispred svoje kuće, a svedok tog zločina bio je njegov sin Petar. Prema izjavama visokih rukovodilaca MUP-a Srbije, istraga je bila opstruirana kako od strane njihovih kolega, tako i od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, što postavlja pitanje o razlozima zbog kojih je ovaj slučaj ostao nerazrešen.
Klupko zločina počelo je da se odmotava tokom suđenja bivšoj sekretarki MUP-a Srbije, Dijani Hrkalović, i njenim saradnicima. Dejan Milenković, bivši šef Službe za specijalne istražne metode, optužio je tužioca Milenka Mandića da je odgovoran za to što ubistvo Ognjanovića nije razrešeno. On je naveo da je Strahinja Marković iz Resnika bio saučesnik u ubistvu i da je želeo da postane zaštićeni svedok koji bi otkrio sve detalje, ali je kasnije i on ubijen.
Tokom suđenja, Dragoslav Damjanović je svedočio da je Ognjanović bio pod policijskim merama u trenutku ubistva, dok su se pratili i prisluškivali ljudi bliski Luki Bojoviću. Pored Ognjanovića, na merama su bili i Dragoslav Miloradović, Bojovićev kum, koji je takođe ubrzo ubijen. Događaji su se tumačili kao osveta prema Bojoviću, koji je ranije izgubio brata.
Milenković je naveo da je Marković kupio automobil koji su kasnije koristili izvršioci ubistva Ognjanovića. Tužilac Mandić je negirao ove tvrdnje, nazivajući ih „grubim neistinama“, ali je nekoliko meseci kasnije, juna 2023. godine, novi svedok, visoki pripadnik MUP-a Dragoslav Damjanović, potvrdio postojanje saučesnika i otkrio da je lično razgovarao sa svedokom koji je pomogao u pripremi ubistva.
Damjanović je naveo da je obavestio načelnika beogradske policije o saznanjima o svedoku, ali se tužilac Mandić nije javio. Njegovo pismo o ovim informacijama nije dobilo odgovor, što je Damjanović shvatio kao upozorenje da ne nastavi sa radom na ovom slučaju. Takođe, istakao je da su bivši načelnik beogradske policije i bivši šef SSIM sprečavali njegov operativni rad u istrazi.
Na Damjanovićeve tvrdnje reagovali su tužilac Mandić i optuženi Milenković. Mandić je tvrdio da su većina navoda svedoka netačni, dok je Milenković ponovo naglasio ozbiljnost kriminalne grupe koja je ubila Ognjanovića. Ova situacija dodatno komplikuje već teško stanje u istrazi i ukazuje na moguće korupcijske veze unutar policije i pravosudnog sistema.
Ubistvo Ognjanovića izazvalo je veliku medijsku pažnju i dovelo do pitanja o bezbednosti advokata u Srbiji, posebno onih koji se bave slučajevima vezanim za organizovani kriminal. Mnogi smatraju da su advokati često na meti zbog svog posla, i da je potrebno preduzeti veće mere zaštite kako bi se obezbedila njihova sigurnost.
U poslednjih nekoliko godina, ubistva i nasilje povezani sa organizovanim kriminalom u Srbiji postali su sve učestaliji, a mnogi slučajevi ostali su nerazrešeni. Istraga Ognjanovićevog ubistva je samo jedan od primera složenosti i poteškoća sa kojima se suočava pravosudni sistem u zemlji.
Kao rezultat svega ovoga, porodica Ognjanović i dalje traži pravdu i odgovore na pitanja koja su ostala bez odgovora. Njihova borba za pravdu simbolizuje širu borbu za bezbednost i pravdu u društvu koje se suočava sa izazovima organizovanog kriminala i korupcije. Samo vreme će pokazati da li će se pronaći istina o ovom zločinu i ko su stvarni krivci za ubistvo Dragoslava Miše Ognjanovića.
