Mentalni poremećaji često donose dvostruki teret – onaj fizički, koji nosi sama bolest, i onaj emotivni, koji stvara društvo kroz predrasude i stigmatizaciju. Mnogi ljudi se suočavaju sa strahom od osude, što ih često navodi da godinama kriju svoje dijagnoze i pomoć traže tek kada situacija postane neizdrživa. U tom kontekstu, Srdana Gavrilović i Ivan Kanepa, osnivači udruženja „Bipolarna inspiracija“, odlučili su da javno progovore o svojim iskustvima sa bipolarnim poremećajem. Njihova misija je da pokažu da uz adekvatnu terapiju i podršku, moguće je voditi ispunjen i kvalitetan život.
U emisiji „Hajde da razgovaramo“ na Euronews Srbija, Gavrilović i Kanepa su istakli da se bipolarni poremećaj često pogrešno shvata kao obična promena raspoloženja. Zbog toga, mnogi ljudi olako koriste termine poput depresije i manije, umanjujući ozbiljnost dijagnoze. Kanepa je rekao: „Ljudi često kažu: ‘Pa i ja to imam’. Danas se depresija i manija koriste za sasvim obična raspoloženja.“ Ove izjave ukazuju na potrebu za većim razumevanjem i edukacijom o mentalnim poremećajima.
Gavrilović objašnjava da bipolarni poremećaj nije poremećaj ličnosti, već poremećaj raspoloženja koji se karakteriše smenjivanjem depresivnih i maničnih epizoda. „Kada osoba izgubi interesovanje za život, povuče se ili, sa druge strane, danima ne spava, ubrzano govori i donosi impulsivne odluke, to nisu hir ili lenjost, već simptomi bolesti“, naglašava ona.
Oboje sagovornika su ispričali kako su godinama živeli sa pogrešnim dijagnozama, što je usporilo njihovo lečenje. Kanepa je dijagnozu dobio sa 19 godina i tek tada je počeo da razume mnoge obrasce ponašanja iz detinjstva. „Tek kada sam saznao dijagnozu, shvatio sam zašto sam prolazio kroz određene faze i šta mi se zapravo dešavalo“, rekao je.
Sličan put prošla je i Gavrilović, koja je godinama bila pogrešno lečena, da bi tek nakon hospitalizacije dobila odgovarajuću terapiju. „Od 2020. godine sam stabilna. Zahvaljujući pravoj terapiji, danas normalno funkcionišem, studiram psihologiju i želim da jednog dana pomažem ljudima koji prolaze kroz isto iskustvo“, kazala je.
Oni ističu da bipolarni poremećaj ne znači kraj profesionalnog ili privatnog života. „Moguće je živeti kvalitetan i funkcionalan život uz redovnu terapiju, psihijatra, psihoterapiju, zdrav ritam života i dovoljno sna“, rekla je Gavrilović. Kanepa dodaje da je prihvatanje dijagnoze bilo teško, ali mu je podrška porodice omogućila da nastavi normalan život. „Terapija i dnevna rutina su ključni. Bipolarni poremećaj ne sprečava čoveka da radi, stvara i vodi ispunjen život“, naglašava on.
Danas, Gavrilović i Kanepa vode udruženje „Bipolarna inspiracija“, koje organizuje radionice i grupe podrške za osobe sa bipolarnim poremećajem, ali i njihove porodice. Gavrilović napominje da joj se svakodnevno javljaju ljudi koji se plaše da javno priznaju svoju dijagnozu. „Predrasude su i dalje ogromne. Ljudi mi pišu da bi voleli da govore javno kao ja, ali ih je strah osude. Zato želimo da pokažemo da nisu sami“, ističe.
Udruženje takođe posvećuje posebnu pažnju članovima porodice, koji često prolaze kroz velike izazove pokušavajući da pomognu svojim najbližima. „Roditelji traže odgovore i nadu. Važno je da znaju da i oni moraju da brinu o sebi kako bi mogli da budu podrška svom detetu“, kaže Gavrilović.
Srdana i Ivan nisu samo saradnici, već i životni partneri. Njihovo zajedničko iskustvo pomaže im da prepoznaju prve znake pogoršanja bolesti i reaguju pre nego što dođe do ozbiljnijih epizoda. „Nekad je lakše, nekad teže, ali se razumemo i brzo primetimo kada nešto nije u redu. Tada odmah kontaktiramo psihijatra“, govore oni.
Na kraju, poručuju svima koji se suočavaju sa mentalnim poremećajima da pomoć treba potražiti na vreme. Uz odgovarajuću terapiju, podršku porodice i stručnjaka, bipolarni poremećaj ne mora biti prepreka za ispunjen i kvalitetan život.
