Ime Frančeska Bartolomea Rastrelija danas retko ko povezuje sa raskošnim dvorcima carske Rusije koje je oblikovao. Njegova monumentalna arhitektura, koja krasi Sankt Peterburg, često zasenjuje lične borbe i unutrašnje lomove koje je doživljavao tokom života. Ova složena ličnost, koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji, postaje predmet istraživanja u romanu „Rastreli“, autora Svetlane Tomić i Sonje Mandić.
Roman „Rastreli“ nudi jedinstven pogled na Rastrelija, ne samo kao arhitektu koji je stvorio grandiozne građevine, već i kao čoveka suočenog s usamljenosti, slavom i kreativnim izazovima. Autorke koriste spoj dokumentarne građe i književne imaginacije kako bi prikazale složenost umetničkog stvaralaštva i unutrašnjih borbi. Kroz ovaj pristup, čitaoci mogu bolje razumeti umetnika kao ljudsko biće, a ne samo kao genija epohe.
U razgovoru sa autorkama, one naglašavaju važnost sagledavanja istorijskih ličnosti iz različitih perspektiva. Svetlana Tomić ističe da je cilj romana da prikaže Rastrelija kao osobu koja je, i pored svojih ostvarenja, bila duboko pogođena sopstvenim nesigurnostima i strahovima. „Želele smo da istražimo kako je njegov život bio oblikovan ne samo vanjskim okolnostima, već i unutrašnjim konfliktima“, objašnjava Tomić.
Sonja Mandić dodaje da je Rastrelijev život bio ispunjen kontrastima. „On je bio čovek koji je s jedne strane gradio veličanstvene palače, dok je s druge strane trpeo bol usamljenosti i neostvarenosti. Njegova dela su ostavila neizbrisiv trag, ali njegovo unutrašnje stanje često ostaje nepoznato“, naglašava Mandić.
Roman se bavi i temom umetnikovog odnosa prema vlastitoj umetnosti. Rastrelijeva dela, iako monumentalna, često su nosila težinu njegovih ličnih borbi. „Umetnost je za njega bila izlaz, ali i teret. Kroz stvaranje je tražio smisao, ali je istovremeno bio suočen s pitanjima o vlastitoj vrednosti i postojanju“, objašnjava Tomić.
Osim ličnih borbi, roman istražuje i širi kontekst u kojem je Rastrelija delovao. Sankt Peterburg, kao centar umetnosti i kulture, bio je mesto gde su se susretale različite ideje i uticaji. Autorke ukazuju na to da je Rastrelija bio deo tog bogatog kulturnog miljea, ali da je istovremeno bio i izolovan u svojim mislima i osećanjima. „Svet oko njega je bio prepun inspiracije, ali je on često bio sam sa svojim demonima“, kaže Mandić.
Kroz narativ romana, čitaoci su pozvani da preispitaju svoje predstave o umetnicima i njihovim životima. „Želimo da pokažemo da umetnici nisu samo genijalni pojedinci, već i ljudi sa stvarnim problemima, osećanjima i izazovima“, ističe Tomić.
U tom smislu, „Rastreli“ nije samo biografski roman, već i psihološka studija koja se bavi temama identiteta, umetnosti i ljudske prirode. Autorke se nadaju da će kroz ovaj roman inspirisati čitaoce da dublje razmišljaju o umetnicima i njihovim životima, kao i o vlastitim borbama i aspiracijama.
Roman „Rastreli“ predstavlja značajan doprinos razumevanju umetničkog stvaralaštva kroz prizmu ličnih borbi i unutrašnjih konflikata. Ovaj rad nije samo hommage Frančesku Rastreliju, već i poziv na empatiju prema svim umetnicima, koji često kriju svoje unutrašnje svetove iza veličanstvenih dela.
