Dok većina građana sa strahom očekuje sezonu ambrozije krajem leta, zimski i rani prolećni meseci donose druge, podjednako uporne alergene. U ovom periodu, glavnu reč ne vodi korov, već drveće. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Pančevu su u nedelji od 16. do 22. februara zabeležene srednje koncentracije polena tise i čempresa. Stručnjaci to nazivaju „žutom zonom“, što znači da osetljive osobe već mogu imati izražene simptome poput kijanja, suzenja očiju, zapušenog nosa i umora.
Iako mnogi misle da zimi „nema polena”, pojedine zimzelene vrste poput tise i čempresa počinju da oslobađaju polen već krajem zime. Njihov polen je lagan i lako se širi vetrom, pa u umerenim koncentracijama može izazvati reakcije kod osoba koje su preosetljive. Simptomi se često pogrešno pripisuju prehladi jer se javljaju u periodu kada su respiratorne infekcije česte. Međutim, ako tegobe traju nedeljama bez temperature i opšte slabosti, moguće je da je reč o alergiji.
Posebnu pažnju privlači jova, drvo koje trenutno ima najjači alergeni potencijal, ali se zasad beleži u niskim koncentracijama. Ipak, prognoze ukazuju na mogući porast polena jove, leske, čempresa i jasena u narednim danima. To znači da bi osobe sklone alergijama uskoro mogle da osete pojačane simptome, naročito u jutarnjim satima i tokom vetrovitih dana, kada je koncentracija polena u vazduhu najviša.
Prema savetu doktorke primarijusa Dubravke Nikolovski, osobe osetljive na polen drveća treba na vreme da se konsultuju sa lekarom radi prevencije i adekvatne terapije. Antihistaminici, sprejevi za nos ili preventivna terapija mogu značajno ublažiti simptome ako se započnu pravovremeno. Stručnjaci preporučuju i sledeće mere:
1. Pratite izveštaje o koncentraciji polena u vazduhu.
2. Izbegavajte duži boravak napolju u periodima visokih vrednosti.
3. Provetravajte prostorije u večernjim satima.
4. Nakon boravka napolju operite kosu i promenite garderobu.
5. Sušite veš u zatvorenom prostoru tokom dana sa povišenim koncentracijama polena.
Iako ambrozija ima „najgoru reputaciju“, sezona alergija zapravo traje skoro cele godine. Zimski i rani prolećni meseci rezervisani su za polen drveća, a upravo sada tisa, čempresi i jova preuzimaju primat. Zato, ako vas već sada muči kijanje bez temperature, možda nije prehlada. Možda je vreme da obratite pažnju na drveće oko sebe.
Alergija na polen može biti veoma iscrpljujuća i uticati na kvalitet života. Osobe koje pate od alergija često se suočavaju sa problemima u svakodnevnim aktivnostima, kao što su koncentracija na poslu ili uživanje u slobodnom vremenu. Stoga je važno da se osetljive osobe informišu o prisutnosti polena i preduzmu odgovarajuće mere zaštite.
U poslednjih nekoliko godina, broj alergičnih osoba raste, a stručnjaci smatraju da je to posledica različitih faktora, uključujući zagađenje vazduha, promenljive klimatske uslove i način života. U urbanim sredinama, gde je zagađenje često prisutno, ljudi su podložniji razvoju alergija.
Zato bi svako ko sumnja na alergiju trebao da se obrati stručnjaku za alergologiju. Uz pravilan pristup i terapiju, simptomi alergije se mogu kontrolisati, a kvalitet života se može značajno poboljšati.
Na kraju, važno je napomenuti da se sezona alergija ne završava sa ambrozijom. Uzimajući u obzir sve ove informacije, građani bi trebali biti svesni potencijalnih alergena tokom cele godine i preduzeti odgovarajuće korake kako bi se zaštitili.
