Zamenik predsedavajuće Saveta ministara BiH, Staša Košarac, nedavno je izrazio svoje zaprepašćenje povodom pokušaja bošnjačke politike da umanji značaj i relativizuje srpske, jevrejske i romske žrtve stradale u Jasenovcu i Donjoj Gradini. Ova izjava je došla u trenutku kada se ponovo aktuelizuje tema genocida i stradanja ovih naroda tokom Drugog svetskog rata, a posebno u kontekstu sećanja na Jasenovac, koji se smatra jednim od najznačajnijih mesta stradanja u tom periodu.
Košarac je na svom Instagram nalogu naglasio da je genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima deo ljudske tragedije i najmračnijeg doba naše civilizacije. Njegova izjava dolazi nakon što je direktor Memorijalnog centra Srebrenica, Emir Suljagić, pokušao da umanji značaj Jasenovca, predstavljajući ga kao političko pitanje, a ne kao mesto strašnog zločina.
Pokušaji da se istina o Jasenovcu svede na političko nadmetanje i napadi na hrišćanstvo su, prema Košarcu, neprihvatljivi. On ističe da je važno da se sećamo svih žrtava i da istina o njihovom stradanju ne bude izmanipulisana ili korišćena u političke svrhe. Jasenovac i Donja Gradina predstavljaju simbol stradanja, a ne samo statistiku u broju žrtava.
Genocid u Jasenovcu, koji su počinili ustaše, bio je sistematski pokušaj istrebljenja Srba, Jevreja i Roma. Ove zločine ne može se minimizovati, a svakako ne bi trebali postati predmet političkih manipulacija. Prema podacima, u Jasenovcu je stradalo između 77.000 i 100.000 ljudi, što ga čini jednim od najstrašnijih mesta stradanja u Evropi tokom rata.
Košarac je naglasio da se ne sme zaboraviti ovo stradanje i da je dužnost svih nas da se borimo protiv relativizacije prošlosti. U tom smislu, on je pozvao sve političke aktere da se fokusiraju na istinu i pomirenje, umesto na sukobe i podele. Uverava da se suštinsko pitanje sećanja na žrtve ne može rešiti bez iskrene diskusije o prošlosti.
Pitanje sećanja na žrtve i genocid je posebno osetljivo u Bosni i Hercegovini, gde su različiti narativi o ratu i stradanjima često predmet sukoba među različitim etničkim grupama. U ovom kontekstu, Košaracova izjava je poziv na jedinstvo u sećanju na žrtve, bez obzira na etničku pripadnost.
Uloga obrazovanja o ovim temama je takođe ključna. Kako bi se sprečilo da se istorija ponovi, važno je da se mladi ljudi edukuju o stradanjima koja su se dogodila u prošlosti. Razumevanje prošlosti može doprineti izgradnji pomirenja i zajedništva među različitim narodima i etničkim grupama.
S obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, gde su tenzije između različitih etničkih grupa i dalje prisutne, Košaracova izjava može se smatrati apelom za smirenje i razum. U tom smislu, važno je da se svi akteri u društvu zalažu za objektivno izučavanje prošlosti i istinsko sećanje na žrtve, umesto da se one koriste kao oružje u političkim borbama.
U zaključku, sećanje na Jasenovac i sve žrtve genocida mora ostati naša kolektivna odgovornost. Borba protiv relativizacije ovih zločina, kao i edukacija o prošlosti, ključni su za izgradnju budućnosti zasnovane na poštovanju, razumevanju i pomirenju. Samo kroz priznavanje i poštovanje svih žrtava možemo stvoriti temelje za mirniju i pravedniju budućnost.
