U 17 zemalja Evropske unije, žene uživaju duži zdrav život u poređenju sa muškarcima, prema najnovijim podacima Evrostata. Iako muškarci obično ostvaruju duži životni vek bez ograničenja u aktivnostima i kretanju, broj zdravih godina života iznosi 63,3 godine za žene i 62,8 godina za muškarce. Ova istraživanja pružaju uvid u zdravstvene razlike između polova i ukazuju na različite faktore koji utiču na kvalitet života.
Muškarci na Malti, u Italiji i Švedskoj beleže najduži zdrav život, dok sa druge strane, najmanje zdravih godina zabeleženo je u Letoniji, Estoniji i Slovačkoj. Ovi podaci su važni jer ukazuju na značajne razlike u zdravstvenim ishodima među različitim zemljama EU. U slučaju žena, Malta se takođe ističe sa najviše zdravih godina, a slede je Bugarska i Italija. Ovi rezultati ukazuju na to da postoje određeni faktori, kao što su pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanje i stil života, koji mogu značajno uticati na zdravlje i dobrobit stanovništva.
S obzirom na činjenicu da su žene u proseku duže žive, važno je razmotriti i kvalitet tog života. Zdravlje se ne meri samo dužinom života, već i sposobnošću da se živi aktivno i bez zdravstvenih ograničenja. U ovom kontekstu, podaci ukazuju na to da su žene u EU u proseku zdravije od muškaraca, iako muškarci imaju duži životni vek bez hroničnih bolesti.
Jedan od faktora koji može doprineti ovim razlikama jeste način na koji žene i muškarci pristupaju zdravlju. Žene su sklonije redovnim lekarskim pregledima i preventivnim merama, dok muškarci često izbegavaju posete lekaru, što može dovesti do ranijeg razvoja hroničnih stanja. Takođe, postoje i razlike u ponašanju kada je reč o konzumaciji alkohola, pušenju i fizičkoj aktivnosti, što sve može uticati na opšte zdravstveno stanje.
Zdravstvena politika i strategije prevencije takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju zdravlja stanovništva. U zemljama sa razvijenim sistemima zdravstvene zaštite, kao što su Malta i Švedska, postoji veća dostupnost zdravstvenih usluga i veće ulaganje u javno zdravstvo, što može doprineti dužem i zdravijem životu. S druge strane, zemlje koje se suočavaju sa ekonomskim izazovima i slabijim zdravstvenim sistemima, kao što su Letonija i Slovačka, mogu imati ozbiljnije probleme u vezi sa zdravljem građana.
Osim toga, socijalni faktori, kao što su obrazovanje i ekonomski status, takođe utiču na zdravlje. Obrazovane žene i muškarci imaju tendenciju da vode zdraviji način života, dok siromašniji slojevi stanovništva često nemaju pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti ili informacijama koje su potrebne za očuvanje zdravlja. Ovo ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju zdravstvenih nejednakosti.
U zaključku, podaci o zdravlju žena i muškaraca u Evropskoj uniji ukazuju na značajne razlike koje su posledica različitih faktora. Dok žene žive duži i zdraviji život, muškarci uživaju duži vek bez ograničenja. Ključno je raditi na smanjenju tih razlika kroz poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama, edukaciju o zdravim stilovima života i osnaživanje svih slojeva društva. Samo kroz sveobuhvatan pristup možemo osigurati da svi građani, bez obzira na pol, uživaju u zdravijem i kvalitetnijem životu.
