Žene kasnije obolevaju od infarkta, ali u većem procentu umiru u odnosu na muškarce, istakao je kardiolog dr Petar Otašević. Kardiovaskularne bolesti predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i smrtnosti u razvijenom industrijskom svetu, a to se odnosi i na Srbiju.
Prema rečima dr Otaševića, naša zemlja, kao i ceo region, se svrstavaju među evropske i svetske rekordere po stopi obolevanja od kardiovaskularnih bolesti. „Nažalost, imamo veoma lošu statistiku i moramo učiniti sve napore da te stope smanjimo“, rekao je dr Otašević tokom gostovanja u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1.
Kardiolog je takođe ukazao na razlike između ženskog i muškog infarkta. Žene često dobijaju infarkt u kasnijem uzrastu, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući hormone i način života. Muškarci, s druge strane, imaju veći rizik od srčanih oboljenja u mlađem uzrastu.
Uprkos ovim razlikama, važno je napomenuti da su rizični faktori za razvoj kardiovaskularnih bolesti slični za oba pola. To uključuje visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola, dijabetes, gojaznost, pušenje, kao i nedostatak fizičke aktivnosti. Dr Otašević je naglasio značaj prevencije i zdravog načina života kao ključnih faktora u borbi protiv ovih bolesti.
Zdrav način života podrazumeva uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, kao i redovno vežbanje. Takođe, važno je kontrolisati nivo stresa i dovoljno spavati. Kardiolog je preporučio redovne medicinske preglede, kako bi se rani simptomi i rizični faktori mogli otkriti na vreme.
Osim fizičkih faktora, emocionalno zdravlje takođe igra značajnu ulogu u zdravlju srca. Stres, anksioznost i depresija su povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Dr Otašević je savetovao da se ljudima koji se bore sa ovim problemima pruži podrška i pomoć, kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Još jedan značajan aspekt koji je dr Otašević istakao je potreba za edukacijom žena o kardiovaskularnim bolestima. Mnoge žene nisu svesne rizika koji nosi srčana bolest i često zanemaruju simptome, misleći da su to samo prolazne tegobe. U tom smislu, važno je podizati svest o simptomima infarkta kod žena, koji se često razlikuju od onih kod muškaraca.
Na primer, dok muškarci često doživljavaju klasične simptome kao što su bol u grudima i znojenje, žene mogu doživeti manje očigledne simptome, kao što su umor, nesvestica, bol u leđima ili stomaku. Zbog toga je ključno da žene budu informisane i da se ne plaše da potraže pomoć ukoliko sumnjaju na srčani problem.
U zaključku, kardiovaskularne bolesti ostaju veliki javnozdravstveni problem, posebno u Srbiji. Potrebna je sveobuhvatna strategija koja uključuje prevenciju, edukaciju i podršku kako bi se smanjila stopa obolevanja i smrtnosti od ovih bolesti. Dr Otašević je pozvao sve da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje i da se redovno konsultuju sa lekarima kako bi se na vreme identifikovali i tretirali rizični faktori. Ulaganje u zdravlje srca je ulaganje u kvalitetan i dug život.
