U popodnevnim satima, područje Bosne i Hercegovine zadesio je zemljotres jačine 4,5 stepeni po Rihteru. Ova informacija je potvrđena od strane Evropskog mediteranskog seizmološkog centra (EMSC). Epicentar potresa bio je devet kilometara jugozapadno od grada Livna, a osećao se i u susednim oblastima, uključujući delove Hrvatske, kao i u drugim gradovima BiH, kao što su Bugojno i Sarajevo.
Zemljotresi u ovom regionu nisu neuobičajeni, s obzirom na geološku aktivnost koja se obeležava na Balkanu. Ova oblast se nalazi na granici između nekoliko tektonskih ploča, što je čini podložnom seizmičkim aktivnostima. Pored toga, istorijski podaci pokazuju da su područja Bosne i Hercegovine i Hrvatske doživela značajne zemljotrese u prošlosti, koji su često uzrokovali materijalne štete i ljudske žrtve.
U trenutku kada je zabeležen ovaj potres, nisu prijavljene veće štete ili povređeni, ali se lokalne vlasti i nadležni organi obavezali da će sprovesti procene stanja u pogođenim oblastima. S obzirom na jačinu potresa, stanovnicima je savetovano da budu oprezni i da se pripreme za moguće naknadne potrese, koji su česti nakon inicijalnog događaja.
U Hrvatskoj su takođe zabeleženi izveštaji o osećaju potresa, posebno u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom. Ljudi su izveštavali o tome kako su se njihovi domovi tresli, a neki su napustili zgrade u strahu od mogućih naknadnih potresa. Ovaj događaj ponovo je otvorio diskusiju o spremnosti regiona na seizmičke aktivnosti i potrebnim merama zaštite građana.
Pored opasnosti od zemljotresa, region se suočava i sa drugim prirodnim izazovima, uključujući poplave i klizišta, koja su takođe česta u ovom delu Balkana. Mnogi gradovi i opštine već su razvili planove za hitne situacije kako bi se bolje pripremili za ovakve prirodne nepogode, a uz to se ulaže i u građevinske standarde kako bi se osigurala otpornija infrastruktura.
Seizmolozi ukazuju na važnost edukacije građana o tome kako se ponašati u slučaju zemljotresa. Osnovna pravila uključuju ostanak miran, traženje zaklona ispod čvrstih objekata ili se sklanjanje pored unutrašnjih zidova, dok se izbegava izlazak na otvoreno tokom potresa, jer može doći do pada krhotina.
Takođe, važno je da stanovništvo bude informisano o velikim zemljotresima iz prošlosti koji su pogodili ovo područje, kao što su potresi iz 1963. godine u Skoplju, koji je uzrokovao ogromne gubitke u životima i imovini. Ove informacije mogu pomoći ljudima da shvate ozbiljnost situacije i da budu spremni na potencijalne opasnosti.
Na kraju, dok se Bosna i Hercegovina i dalje suočava sa izazovima koje donosi geološka aktivnost, važno je da se zajednice okupe kako bi se pripremile i odgovorile na prirodne nepogode. Obrazovanje, priprema i zajednički napori svih sektora društva mogu značajno smanjiti rizike i posledice koje zemljotresi donose. U takvim trenucima solidarnost i podrška među ljudima su od suštinskog značaja za brži oporavak i izgradnju otpornijih zajednica.
