U slučaju zemljotresa jačine 7,0 stepeni po Rihterovoj skali koji bi pogodio južni Tokio, očekuje se da bi potres bio snažno osetljiv i u okolnim prefekturama. Prema izveštaju Džepen tajmsa, smrtni slučajevi bi se uglavnom dešavali u Tokiju, Saitami, Čibi i Kanagi. Očekuje se da bi materijalna šteta mogla iznositi oko 83 biliona jena, što je otprilike 453 milijardi evra, uz ozbiljno narušavanje ključnih funkcija države, uključujući političke, upravne i privredne aspekte, sa dalekosežnim posledicama koje bi se odrazile širom sveta.
Ovo je prvi put u poslednjih 12 godina da je japanska vlada objavila ovakvu projekciju o mogućim posledicama zemljotresa. U poređenju sa projekcijom iz 2013. godine, nova predviđa manji broj smrtnih slučajeva, manju materijalnu štetu i finansijske gubitke, zahvaljujući poboljšanoj spremnosti glavnog grada na prirodne katastrofe. Vlasti smatraju da je Tokio bolje opremljen za suočavanje sa zemljotresima, što se odražava i na smanjenje potencijalnih gubitaka.
U izveštaju se naglašava da je većina zgrada ministarstava smeštena u centralnom delu Tokija, te se očekuje da bi rad vlade bio privremeno ograničen. Međutim, mala je verovatnoća da bi se te zgrade urušile zahvaljujući primenjenim merama otpornosti na zemljotres. Procene govore da bi većinu smrtnih slučajeva, oko 12.000, izazvali požari, dok bi oko 5.300 ljudi nastradalo usled urušavanja zgrada.
Procena najgoreg scenarija, koji se smatra mogućim za vreme zimskog popodneva sa jakim vetrom od oko 28,8 kilometara na sat, procenjuje da bi oko 400.000 zgrada bilo potpuno uništeno. Od toga, 110.000 zgrada bi stradalo direktno zbog zemljotresa, dok bi 270.000 zgrada bilo uništeno usled požara koji bi usledili. Očekuje se da bi oko 8,4 miliona ljudi bilo zarobljeno u glavnom gradu, a obustava javnog prevoza onemogućila bi povratak kućama. Turisti i poslovni ljudi mogli bi činiti do 880.000 ljudi u Tokiju.
Centri za evakuaciju bi mogli primiti do 4,8 miliona ljudi dve nedelje nakon potresa. Ovi centri bi bili ključni za obezbeđivanje skloništa i pomoći onima koji su prvobitno ostali kod kuće, ali bi im ponestalo zaliha hrane i potrepština. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za adekvatnim pripremama za prirodne katastrofe, posebno u urbanim sredinama kao što je Tokio.
Japanske vlasti su svesne potencijalnih rizika i nastoje implementirati strategije za smanjenje štete i gubitaka života. Ove mere uključuju redovne vežbe evakuacije, unapređenje infrastrukture i zgrada kako bi se povećala otpornost na zemljotrese, kao i razvijanje sistema ranog upozoravanja. U pripremi za takve katastrofe, važno je da se građani informišu o postupcima koje treba preduzeti u slučaju zemljotresa, kao i da budu svesni mogućih evakuacionih ruta i centara.
Osim toga, važno je napomenuti da se u Japanu, kao zemlji koja se često suočava sa zemljotresima, kontinuirano radi na istraživanju i razvoju novih tehnologija koje bi mogle pomoći u prevenciji i ublažavanju posledica ovakvih prirodnih katastrofa. U tom smislu, obrazovanje i svest građana igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika i povećanju otpornosti zajednice na buduće izazove.
Tokio, kao jedan od najvećih i najgustije naseljenih gradova na svetu, mora biti spreman da se suoči sa izazovima koje donose prirodne katastrofe. S obzirom na sve veće klimatske promene i nepredvidive vremenske uslove, neophodno je da se nastavi sa radom na unapređenju sistema zaštite i evakuacije, kako bi se zaštitili životi i imovina građana.
