ŠESNAEST evropskih zemalja zatražilo je veća izdvajanja za regionalne fondove, poljoprivredu i ribarstvo u narednom dugoročnom budžetu EU za period 2028–2034. Ove države, okupljene kao „Prijatelji kohezije”, upozoravaju da bi, prema predlogu Evropske komisije, udeo sredstava za koheziju i poljoprivredu u ukupnom budžetu bio smanjen sa sadašnjih oko 60 odsto na 44 odsto. Potpisnice ovog dokumenta su Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Španija, Hrvatska, Mađarska, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija i Slovačka.
U saopštenju ovih zemalja naglašava se da su koheziona politika, Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i Zajednička ribarstvena politika (CFP) jedine politike koje se suočavaju sa realnim smanjenjem sredstava, uprkos povećanju ukupne veličine novog budžeta. One traže povećanje novčanih sredstava u okviru Poglavlja 1, koje obuhvata ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i ruralni i pomorski prosperitet i bezbednost.
Predlog Evropske komisije takođe predviđa da svaka članica izradi nacionalni plan raspodele regionalnih i poljoprivrednih fondova, uz veću slobodu u odlučivanju o korišćenju sredstava. Ovaj pristup bi mogao da promeni deo postojećeg sistema upravljanja fondovima, što je otvorilo dodatne debate među članicama o načinima optimizacije i efikasnosti korišćenja budžetskih sredstava.
Osim većih izdvajanja za poljoprivredu i koheziju, potpisnice su izrazile potrebu za novom raspravom o sopstvenim prihodima EU i načinu otplate zajmova iz fonda Next Generation EU. Mnoge članice smatraju da bi otplata mogla da se obezbedi novim zajedničkim zaduživanjem, ali se tome protive fiskalno štedljivije zemlje, među kojima su Danska i Nemačka. Danska ministarka za evropske poslove, Mari Bjere, izjavila je da EU ne može stalno da povećava potrošnju za „tradicionalne oblasti”, aludirajući na poljoprivredu i koheziju.
U ovom kontekstu, nemački kancelar, Fridrih Merc, više puta se usprotivio ideji novog zajedničkog zaduživanja, naglašavajući potrebu za fiskalnom odgovornošću u okviru EU. Ove izjave ukazuju na duboke podele među članicama kada je reč o budućem finansiranju zajedničkih politika.
Većina potpisnica dokumenta smatra da je smanjenje sredstava za koheziju i poljoprivredu nedopustivo, jer su ove politike ključne za razvoj ruralnih područja i održavanje socijalne kohezije unutar EU. Smanjenje sredstava bi moglo dovesti do dodatnih socio-ekonomskih razlika između razvijenih i manje razvijenih regiona, što je suprotno osnovnim principima EU.
U međuvremenu, pritisak na EU da osigura stabilnost i rast u teškim ekonomskim vremenima, kao što su inflacija i energetska kriza, dodatno komplikuje situaciju. Mnoge države članice izražavaju zabrinutost da bi smanjenje ulaganja u ključne oblasti moglo ugroziti oporavak nakon pandemije i usporiti napredak ka postizanju ciljeva održivog razvoja.
Kako se bliži rok za finalizaciju budžeta, očekuje se da će se rasprave intenzivirati, a različiti interesi članica EU će se sukobiti. U tom smislu, važno je da se pronađe ravnoteža između potreba za finansiranjem poljoprivrede, kohezije i drugih važnih politika, te fiskalne discipline koju zahtevaju bogatije članice.
Zbog ovih izazova, zemlje članice EU će morati da pronađu zajednički jezik kako bi osigurale da sve regije, bez obzira na njihov trenutni ekonomski status, imaju jednake šanse za razvoj i prosperitet u budućnosti. Očekuje se da će dalja pregovaranja i konsultacije između članica biti ključne za postizanje održivog rešenja koje zadovoljava sve strane.
