Dušan Petrović, šef Kabineta srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, izjavio je da su svi potrebni materijali za nominaciju američkog predsednika Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir bili blagovremeno dostavljeni. Prema njegovim rečima, nije bilo nikakvih formalnih prepreka da se ova nominacija uvrsti na dnevni red sednice Predsedništva.
Petrović je naglasio da je apsolutna neistina da Cvijanović nije dostavila potrebne materijale u vezi sa inicijativom za nominaciju Trampa. On je dodao da su komentari članova Predsedništva, Denisa Bećirovića i Željka Komšića, koji tvrde da nije navedeno za koju godinu je nominacija, apsurdni. Istakao je da takvo navođenje nije praksa ni u drugim nominacijama iz različitih država.
Nakon sednice, po nalogu srpskog člana Predsedništva, uputili su zahtev da se o ovoj temi raspravlja na redovnoj ili vanrednoj sednici. Petrović je izjavio da smatra ovu inicijativu aktivnom i trajnom, napominjući da su materijali dostavljeni na vreme. Imajući u vidu to, članovi Predsedništva su imali dovoljno vremena da ukazu na eventualne nedostatke pre sednice, ali su izabrali da ne dozvole da tema dođe na dnevni red.
U međuvremenu, članovi Predsedništva Denis Bećirović i Željko Komšić odbili su inicijativu Cvijanović da se uvrsti tačka o nominaciji Trampa za Nobelovu nagradu za mir. U obrazloženju svoje inicijative, Cvijanović je istakla da je tokom drugog mandata, Tramp svojim diplomatskim angažmanom i ličnim autoritetom ostvario značajne rezultate koji su doprineli stabilizaciji međunarodnih kriza.
Aktuelni predsedavajući Predsedništva, Željko Komšić, izabran je glasovima Bošnjaka, što dovodi do toga da Hrvati, kao jedan od tri konstitutivna naroda u BiH, nemaju svog predstavnika u kolektivnom vođstvu države. Ova situacija dodatno komplikuje političke odnose unutar BiH i doprinosi tenzijama među konstitutivnim narodima.
Nominacija Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir postala je predmet rasprava i razdora unutar Predsedništva BiH. Dok Cvijanović zagovara ovu inicijativu, Bećirović i Komšić su se protivili njenom uvrštavanju na dnevni red, smatrajući da Trampova politika i način vođenja spoljne politike nisu u skladu sa vrednostima koje Nobelova nagrada predstavlja.
Ova situacija osvetljava složene političke odnose unutar BiH, gde se često čuju različiti glasovi i mišljenja među članovima Predsedništva. Nominacija Trampa može se posmatrati kao odraz trenutnih političkih struja i interesa unutar zemlje, koja se suočava sa brojnim izazovima, uključujući etničke tenzije i političku fragmentaciju.
Petrović je izrazio nadu da će se ova inicijativa ipak naći na dnevnom redu u budućnosti, naglašavajući važnost međunarodnog priznanja i uloge koju je Tramp imao u geopolitici tokom svog mandata. Prema njegovim rečima, stabilizacija odnosa u regionu i doprinos miru su od posebnog značaja, a Trampova politika može biti prepoznata kao deo tog procesa.
U svakom slučaju, situacija oko nominacije Trampa za Nobelovu nagradu za mir otkriva ne samo političke razlike unutar BiH, već i složenost međunarodnih odnosa i uticaja koje različiti lideri mogu imati na globalnu poziciju svojih zemalja. Ova rasprava takođe ukazuje na to koliko je važno za političke lidere u BiH da postignu konsenzus i saradnju, kako bi se unapredila stabilnost i napredak zemlje u celini.
