Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, i v.d. predsednik Republike Srpske, Ana Trišić Babić, odvojeno su uputile čestitke povodom školske slave Sveti Sava, koja se tradicionalno obeležava svakog 27. januara. Ovaj praznik ima poseban značaj za srpski narod, jer predstavlja simbol obrazovanja, duhovnosti i prosvete.
Cvijanović je istakla važnost Svetog Save kao dana kada se neguje i čuva svetosavsko nasleđe, koje je duboko ukorenjeno u srpskoj kulturi i tradiciji. „Obeležavajući dan Svetog Save, čuvamo i negujemo temeljne vrednosti našeg identiteta, srpski jezik, kulturu i tradiciju“, naglasila je ona. Ovaj praznik predstavlja priliku da se istakne značaj obrazovanja kao ključnog resursa i pokretačke snage svakog društva.
Sveti Sava, kao prvi srpski arhiepiskop i prosvetitelj, postavio je temelje srpske crkve i obrazovanja. Njegovo delovanje je imalo dalekosežne posledice po razvoj srpske kulture i identiteta. Ova tradicija se prenosi s generacije na generaciju, a Sveti Sava se slavi ne samo u školama, već i u domaćinstvima širom Srpske.
Ana Trišić Babić takođe je uputila čestitku prosvetarima, studentima i učenicima, naglašavajući značaj obrazovanja u modernom društvu. Ona je podsetila na to koliko je važno da se mladi ljudi obrazuju i razvijaju svoje potencijale, kako bi doprinosili razvoju svoje zajednice i društva u celini.
U Republici Srpskoj, Sveti Sava se obeležava kroz različite manifestacije, kao što su priredbe u školama, predavanja i kulturna dešavanja. Učenici se pripremaju za ovaj dan kroz pripreme, recitacije i izvođenje dramskih predstava koje oslikavaju život i delo Svetog Save. Ove aktivnosti ne samo da pomažu u očuvanju tradicije, već i podstiču mlade na razvijanje ljubavi prema učenju i kulturi.
Na ovaj način, prosvetni radnici igraju ključnu ulogu u očuvanju srpskog identiteta i tradicije. Oni su ti koji prenose znanje i vrednosti na nove generacije, čime osiguravaju kontinuitet i razvoj srpskog društva. U skladu s tim, prosvetari su pozvani da nastave sa svojom misijom i posvećenošću, kako bi mladi ljudi imali priliku da se obrazuju i postanu odgovorni građani.
Pored obrazovnih institucija, Sveti Sava se slavi i u crkvama, gde se organizuju liturgije i molitve u njegovu čast. Ovaj aspekt proslave dodatno naglašava duhovnu dimenziju praznika, koja je od suštinskog značaja za srpski narod. Sveti Sava je bio ne samo prosvetitelj, već i duhovni vođa, čime je ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske crkve i kulture.
U današnje vreme, kada se suočavamo s brojnim izazovima, važno je da se setimo poruka koje nam ostavlja Sveti Sava. Njegov život je primer kako se može kombinovati znanje, duhovnost i etika u cilju izgradnje boljeg društva. Ove vrednosti su i dalje relevantne i neophodne za napredak svake zajednice.
Sveti Sava kao simbol obrazovanja i prosvetiteljstva poziva nas da radimo na sebi, da učimo i da se razvijamo. Učestvujući u proslavi ovog praznika, ne samo da čuvamo tradiciju, već i postavljamo temelje za buduće generacije. Obrazovanje je put ka napretku, a Sveti Sava ostaje svetionik koji nas vodi kroz izazove savremenog doba.
U svetlu svih ovih činjenica, proslava Svetog Save predstavlja ne samo trenutak radosti i ponosa, već i priliku za refleksiju o vrednostima koje oblikuju naš identitet i budućnost. U tom smislu, važno je da se svi, kako učenici, tako i prosvetari, bore za očuvanje i unapređenje obrazovanja, kulture i tradicije koje Sveti Sava simbolizuje.
