Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, tokom svog obraćanja na Međunarodnoj konferenciji „30 godina nakon Dejtona, otvaranje puta lokalnim rešenjima“ u Zagrebu, iznela je oštru kritiku na račun trenutnog stanja u Bosni i Hercegovini (BiH). Ona je naglasila da BiH ne može biti suverena država ukoliko stranci imaju moć da donose zakone i rešenja umesto domaćih političkih lidera. Prema njenim rečima, ovakva situacija nije bila predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji je za cilj imao da obezbedi mir i stabilnost u regionu nakon ratova devedesetih.
Cvijanović je istakla da je BiH „eksperiment“ i da se prema njoj delovalo na način koji nije održiv. Ona je napomenula da u Dejtonskom sporazumu ne postoji odredba koja ovlašćuje visokog predstavnika da donosi i nameće zakone, te da je intervencionizam stranih faktora u unutrašnje poslove BiH prepreka za postizanje uspešne države. Ova izjava ukazuje na dublju analizu uloge visokih predstavnika i međunarodne zajednice u oblikovanju političkog pejzaža BiH.
Na konferenciji je Cvijanović takođe govorila o dubokom raskoraku koji postoji između onoga što je zamišljeno Dejtonskim sporazumom i stvarnosti u kojoj se BiH danas nalazi. Ona smatra da je taj raskorak jedan od glavnih uzroka dubokih podela unutar društva. BiH se suočava s polarizovanim društvom u kojem nedostaje unutrašnji politički dijalog i gde su vizije konstitutivnih naroda o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti suprotstavljene. U takvim okolnostima, traženje rešenja postaje izuzetno teško.
Cvijanović je naglasila da je ključno da BiH krene napred putem lokalnih rešenja, umesto da se oslanja na nametanja sa strane. Ova izjava predstavlja poziv na jačanje domaćih kapaciteta i odgovornosti, kao i na potrebu za jačanjem političkog dijaloga unutar zemlje. Na taj način, BiH bi mogla da postane stabilnija i koherentnija država koja može da se suoči sa svojim izazovima.
Osim toga, Cvijanović je ukazala na to da se BiH suočava sa mnogim problemima koji su rezultat unutrašnjih sukoba i nesuglasica među različitim etničkim grupama. Ova situacija dovodi do stalnog konflikta i otežava napredovanje u mnogim ključnim oblastima, uključujući ekonomiju, obrazovanje i zdravstvo. Ona je naglasila da je potrebno raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja među narodima kako bi se prevazišle razlike i stvorilo zajedničko društvo.
Jedan od ključnih izazova sa kojim se BiH suočava je i nedostatak institucionalne efikasnosti. Prema rečima Cvijanović, institucije u BiH često ne funkcionišu kako bi trebalo, što dodatno otežava proces donošenja odluka i implementaciju politika koje bi mogle doprineti razvoju zemlje. U tom smislu, ona je pozvala na jačanje kapaciteta domaćih institucija kako bi mogle da preuzmu odgovornost za vođenje zemlje i donošenje odluka koje se tiču budućnosti svih njenih građana.
U zaključku, Željka Cvijanović je svojim izlaganjem na konferenciji skrenula pažnju na važnost jačanja suvereniteta BiH i potrebu za lokalnim rešenjima koja bi omogućila stabilnost i napredak. Njene reči odražavaju duboku zabrinutost zbog trenutnog stanja u zemlji, kao i želju za izgradnjom bolje budućnosti koja će biti zasnovana na dijalogu, saradnji i razumevanju među svim narodima koji čine BiH. Ova konferencija predstavlja važan korak ka otvaranju dijaloga o budućnosti Bosne i Hercegovine, a izjave Cvijanović su poziv na akciju za sve političke aktere u zemlji da preuzmu odgovornost za izgradnju zajedničkog mira i prosperiteta.
