Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nedavno je izjavio da Moskva ne teži prekidu vatre, već mirnom rešenju sukoba, što ukazuje na stalnu napetost između Rusije i Ukrajine. Ova izjava dolazi nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predložio održavanje referenduma o teritorijalnim pitanjima, što je Peskov odbacio kao neodrživo. Prema njegovim rečima, ideja o referendumu može se smatrati izgovorom za zahtevanje prekida vatre, što Rusija ne podržava.
Peskov je naglasio da je Rusija posvećena postizanju trajnog mira, a ne privremenim rešenjima poput prekida vatre. „Ako je ideja da se stvori izgovor za prekid vatre, to neće uspeti“, rekao je Peskov. On je dodao da bi prekid vatre bio „prevara i trik“, i da mir u Ukrajini mora biti zasnovan na „pouzdanim garancijama“.
Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija između dve zemlje, koje su rezultirale sukobima koji traju više od osam meseci. Sukobi su počeli kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine, što je izazvalo međunarodnu osudu i sankcije protiv Ruske Federacije. Od tada, situacija se samo pogoršala, a sukobi su se proširili na istočne delove Ukrajine, gde su proruskih separatisti proglasili nezavisnost.
Zelenski, koji je na vlasti od maja 2019. godine, često poziva na dijalog i mirno rešavanje sukoba, ali istovremeno naglašava da Ukrajina neće pristati na gubitak teritorije. Njegov predlog o referendumu o teritorijalnim pitanjima bio je pokušaj da se uključe građani u proces donošenja odluka, ali je naišao na oštru reakciju iz Moskve.
Peskov je ukazao na to da Rusija ne može da prihvati bilo kakve predloge koji ne uključuju očuvanje njenih interesa i bezbednosti. „Naš cilj je mir, ali ne po svaku cenu“, rekao je on. Ovaj stav reflektuje širu rusku politiku, koja se često opisuje kao orijentisana na očuvanje nacionalnih interesa, bez obzira na međunarodne pritiske.
S obzirom na trenutnu situaciju, teško je predvideti kako će se stvari razvijati u budućnosti. Međunarodna zajednica, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, nastavlja da poziva na mir i dijalog, dok sankcije protiv Rusije ostaju na snazi. U međuvremenu, humanitarna situacija u Ukrajini se pogoršava, a sukobi imaju razarajući uticaj na civilno stanovništvo.
S obzirom na sve ovo, jasno je da je potreba za mirom u Ukrajini od suštinskog značaja, ali su putevi ka tom miru kompleksni i ispunjeni izazovima. Od ključne je važnosti da sve strane prepoznaju značaj dijaloga i kompromisa, kako bi se izbeglo dalje pogoršavanje situacije.
U ovom kontekstu, Rusija i Ukrajina će morati da se suoče sa sopstvenim unutrašnjim i spoljnim pritiscima kako bi pronašle održivo rešenje. Pitanje teritorijalnih prava i suvereniteta ostaje ključno, a svaki pokušaj da se to pitanje reši putem referenduma ili drugih mehanizama mora biti pažljivo razmotren.
Mnogi analitičari smatraju da se situacija u Ukrajini može rešiti samo kroz sveobuhvatan pristup koji uključuje sve relevantne aktere, uključujući međunarodne organizacije i države. Međutim, bez volje za kompromisom i dijalogom, čini se da će sukobi i dalje trajati, sa svim posledicama koje to nosi za region i svet.
S obzirom na sve navedeno, izazovi sa kojima se suočavaju Rusija i Ukrajina ostaju ogromni, a mirno rešenje zahteva ne samo političku volju, već i promenu u percepciji sigurnosti i suvereniteta u regionu.
