Novoizabrani predsednik Rumunije, Nikušor Dan, nedavno je izjavio da planira da se sastane sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, pre samita NATO-a koji će se održati u Hagu. Ovaj sastanak bi trebao da se fokusira na usklađivanje Rumunije sa ciljevima Alijanse, koji uključuju povećanje vojnih izdataka.
Dan je istakao da je u svom izbornom programu predložio da Rumunija poveća svoj budžet za odbranu na 3,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. godine. „Videćemo šta će naši partneri reći“, naglasio je on, što implicira da se nada podršci drugih članica NATO-a u ovom važnom pitanju.
Jedan od ključnih izazova s kojima se Rumunija suočava jeste neuravnoteženost državnog budžeta. Dan je rekao da u „idealnom svetu“ ne bi trebalo povećavati doprinos za odbranu, ali je naglasio da se sukob vodi nekoliko stotina kilometara od Rumunije, što dodatno komplikuje situaciju. Ova izjava ukazuje na svest o trenutnim geopolitičkim tenzijama u regionu, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i njegovih posledica na sigurnosne politike zemalja u istočnoj Evropi.
Rumunija je članica NATO-a od 2004. godine, a od tada je postala sve aktivnija u okviru Alijanse. Tokom poslednjih godina, zemlja je povećala svoje vojne kapacitete i podržala NATO operacije u različitim delovima sveta. Ove aktivnosti su deo šire strategije jačanja regionalne bezbednosti, posebno u svetlu ruskih pretnji koje su se pojavile nakon 2014. godine.
Povećanje vojnog budžeta na 3,5% BDP-a do 2030. godine nije samo ambicija Nikušora Dana, već i deo šireg trenda među članicama NATO-a koje se suočavaju sa izazovima u oblasti bezbednosti. Mnoge zemlje Alijanse su se obavezale da će povećati svoje vojne troškove kako bi ispunile ciljeve koje je postavio NATO, koji podrazumeva da svaka članica treba da troši najmanje 2% BDP-a na odbranu do 2024. godine.
Rumunija je tokom prošlih godina sprovodila različite reforme u sektoru odbrane, uključujući modernizaciju svojih oružanih snaga i poboljšanje infrastrukture. U ovom kontekstu, povećanje budžeta za odbranu na planiranih 3,5% BDP-a bi omogućilo dodatne investicije u nove tehnologije i opremu, što bi dodatno ojačalo poziciju Rumunije unutar NATO-a.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, posebno u vezi sa Rusijom, Rumunija se suočava sa potrebom da ojača svoju nacionalnu bezbednost i odbrambene kapacitete. Ovo je posebno važno s obzirom na geografsku poziciju Rumunije koja deli granicu sa Ukrajinom, zemljom koja se suočava sa ozbiljnim sigurnosnim izazovima.
U tom smislu, sastanak između Nikušora Dana i Marka Rutea može biti ključan za buduće korake Rumunije unutar NATO-a, kao i za jačanje odnosa sa drugim članicama Alijanse. Ovaj razgovor će verovatno uključivati i diskusije o zajedničkim vojnim vežbama, logistici i strateškim partnerstvima koja mogu doprineti regionalnoj stabilnosti.
U zaključku, Rumunija se suočava sa značajnim izazovima u pogledu nacionalne bezbednosti, ali i sa prilikama za jačanje svojih odbrambenih kapaciteta kroz saradnju unutar NATO-a. Povećanje vojnog budžeta na 3,5% BDP-a do 2030. godine može biti ključno za ostvarivanje ovih ciljeva, a sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a predstavlja važan korak u tom pravcu. Očekuje se da će ovaj dijalog doneti konkretne smernice za buduće akcije i strategije Rumunije u oblasti odbrane.
