Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prekinuo pregovore o Ukrajini u Londonu. Tokom brifinga, Zaharova je istakla da je Zelenski time jasno pokazao nameru Kijeva da sabotira mirovni proces koji je bio u razvoju. Ova izjava dolazi u trenutku kada su međunarodni napori usmereni ka smanjenju tenzija između Rusije i Ukrajine, koje su u fokusu svetske politike.
Zaharova je naglasila da je Zelenski na sličan način ranije ignorisao važne sporazume, poput onih iz Minska, kao i Uskršnje primirje. Kijev je, prema njenim rečima, takođe poremetio moratorijum na napade na energetske objekte i pregovore koji su se vodili u Istanbulu. Ove tvrdnje reflektuju duboku sumnju Moskve u iskrenost Kijeva kada su u pitanju pregovori i postizanje trajnog rešenja za sukob.
Ukrajinski predsednik je, s druge strane, naglasio potrebu za snažnom podrškom Zapada, smatrajući da je to ključno za borbu protiv ruske agresije. Zelenski je pozvao međunarodnu zajednicu na jaču asistenciju u vidu vojne opreme i humanitarne pomoći, tvrdeći da su ove mere neophodne kako bi se osiguralo opstajanje Ukrajine kao suverene nacije. Njegova administracija se oslanja na podršku SAD i evropskih zemalja, koje su do sada pružile značajnu pomoć.
Zaharova je kritikovala i zapadne zemlje, sugerišući da one igraju ključnu ulogu u održavanju sukoba. Prema njenim rečima, Zapad ne želi istinski mir u regionu, već koristi situaciju za vlastitu geopolitičku agendu. Ona je ukazala na to da bi povlačenje ukrajinskih snaga iz pregovora moglo imati teške posledice po stabilnost u regionu.
S obzirom na suprotnosti u narativima između Moskve i Kijeva, jasno je da će situacija ostati napeta. Dok Kijev insistira na nastavku vojne podrške i jačanju svojih kapaciteta, Rusija nastavlja da kritikuje zapadne zemlje zbog, kako tvrdi, potpirivanja sukoba. Ova dinamika dodatno komplikuje već teške odnose između dve strane i stvara sumnju u mogućnost postizanja održivog rešenja.
U ovom trenutku, međunarodna zajednica se suočava s izazovima u pokušaju da posreduje i postigne kompromis. Mnogi analitičari ističu da je neophodno pronaći zajednički jezik kako bi se izbeglo dalje pogoršanje situacije. Pitanje je koliko će međunarodni akteri biti spremni da preuzmu aktivniju ulogu u posredovanju i kako će se to odraziti na realnost na terenu.
Zaharova je ukazala i na to da je prekid pregovora u Londonu još jedan znak da Kijev ne želi da se suoči s realnošću koja podrazumeva traženje kompromisa. Ova situacija može imati i dugoročne posledice po stabilnost u Istočnoj Evropi, a posebno po odnose između Rusije i Ukrajine. Povećana napetost i nesigurnost mogu dovesti do novih sukoba, što je dodatno zabrinjavajuće za već pogođene regione.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da je pred svetom i dalje težak zadatak: pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane i omogućiti mirno suživot u regionu. U svakom slučaju, situacija u Ukrajini ostaje ključna tačka tenzija na svetskoj političkoj sceni, a svi akteri će morati da preispitaju svoje strategije kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba. Očekuje se da će se slične teme nastaviti razmatrati na međunarodnim forumima, a budućnost pregovora i dalje ostaje neizvesna.
