Podsetimo, Brajan Volš je oglašen krivim pred sudom u Masačusetsu zbog ubistva Beograđanke Ane, čije telo nikada nije pronađeno. Sud je odlučio da će Volš do kraja života provesti u zatvoru Souza – Baranovski, jednom od najpoznatijih američkih kazamata gde kazne služe okorele ubice i silovatelji. Ova presuda je donela konačnost slučaju koji je privukao veliku pažnju javnosti, s obzirom na okolnosti koje su ga pratile.
Iako je presuda doneta, postoji mogućnost da nije sve gotovo. Srpski mediji su izvestili da je SD (Srpski dnevnik) pisao američkom tužilaštvu, ukazujući na ključni korak koji bi mogao promeniti tok ovog slučaja. Pitanje koje se postavlja jeste koliko će trajati pravni proces i da li će se naći novih dokaza koji bi mogli uticati na presudu.
U zatvoru Souza – Baranovski, gde je Volš smešten, nalaze se i drugi osuđenici sa teškim zločinima na savesti. Među njima je i sveštenik Džon Geogan, koji je ubijen od strane drugog zatvorenika, Džozefa Drusa. Geogan je bio osuđen na doživotnu robiju zbog silovanja brojne dece tokom svojih trideset godina službe. Njegov slučaj je izazvao ogorčenje u javnosti, jer su žrtve godinama prijavljivale zlostavljanje, ali je crkva ostala nema. Na kraju je uhapšen 2002. godine kada je njegov slučaj postao poznat medijima.
Drus, koji je ubio Geogana, takođe je bio osuđen na doživotnu kaznu zbog ubistva. Tokom jednog incidenta, Drus je vezao Geogana, zadavio ga i na kraju seživao po njegovom telu. Ovaj slučaj je dodatno osvetlio mračnu stranu zatvorskog sistema i okrutnost koja može vladati među zatvorenicima.
Pored Geogana, u Souza – Baranovskom zatvoru se nalazi i serijski ubica Alfred Gejnor, koji je osuđen za silovanje i ubistvo devet žena. Njegovi zločini su bili brutalni, a istražitelji su otkrili da je neke od žrtava prvo ubijao, a potom silovao. Ova saznanja dodatno povećavaju strah i nelagodu vezanu za zatvor i njegove „stanare“.
Motiv ubistva Beograđanke Ane, prema tužilaštvu, bio je njen ljubavni odnos sa Vilijamom Fastouom iz Vašingtona, kao i finansijski problemi u braku sa Volšom. Fastou je svedočio da su on i Ana planirali zajednički život, što je, kako se veruje, doprinelo Volšovom očaju i krajnjem činu ubistva. Tokom suđenja, poroti su predstavljeni snimci Volša kako kupuje alate i sredstva za čišćenje, što je dodatno ukazalo na njegovu krivicu.
Volš nije iznosio odbranu tokom suđenja, ali je ranije priznao da je uklonio telo i obmanjivao policiju. Njegovi advokati su tvrdili da je Ana umrla prirodnom smrću, ali porota ovu odbranu nije prihvatila. Na osnovu prikupljenih dokaza i svedočenja, porota je donela presudu koja je rezultirala doživotnim zatvorom za Volša.
Ova presuda je izazvala podeljena mišljenja među javnošću. Dok neki smatraju da je pravda na delu, drugi se plaše da bi se mogla pojaviti nova saznanja koja bi mogla promeniti ishod slučaja. U svakom slučaju, ovaj slučaj ostaje u centru pažnje, ne samo zbog svoje složenosti, već i zbog moralnih i etičkih pitanja koja se postavljaju u vezi sa pravdom i kaznom. Volš će, kao i mnogi drugi osuđenici u Souza – Baranovskom zatvoru, suočiti se sa surovom stvarnošću doživotnog zatvora, a njegov slučaj će ostati urezan u sećanju javnosti kao još jedan tragičan i mračan deo ljudske prirode.
