Velika Britanija se suočava sa jednim od najvećih ekonomskih šokova među svim zemljama usled sukoba na Bliskom istoku, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF). U svom izveštaju, MMF je naglasio da je Velika Britanija posebno izložena rastućim cenama energije, što je posledica velikog oslanjanja na proizvodnju električne energije iz gasa.
Uvoznici energije širom Evrope, uključujući Veliku Britaniju, trpe teške posledice nakon što su cene energije naglo porasle usled američko-izraelskih napada na Iran krajem februara, kao i naknadnih uzvratnih napada širom regiona. Ova kriza je praktično zatvorila Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu koja čini oko petine svetske ponude nafte, što je dovelo do poremećaja u tokovima i povećanja troškova goriva i proizvodnje.
U blog objavi visokih zvaničnika MMF-a, uključujući glavnog ekonomistu Pjera-Olivijea Gurenša, naglašava se da će visoko zadužene vlade imati vrlo malo prostora da ublaže udar na potrošače i preduzeća, ostavljajući ih još izloženijima. Uticaj rata na Bliskom istoku biće „istovremeno globalan i veoma neujednačen“, pri čemu će neke zemlje, poput Velike Britanije, doživeti pad životnog standarda.
Prema MMF-u, Velika Britanija i Italija su među najizloženijim zemljama, dok se očekuje da će rast računa za energiju dodatno povećati troškove života. S druge strane, Francuska i Španija su relativno zaštićene zahvaljujući većem oslanjanju na nuklearnu i obnovljivu energiju.
Britanski premijer Kir Starmer je pozvao građane da se „ponašaju normalno“, naglašavajući da su zalihe goriva sigurne, uprkos dramatičnim promenama na tržištu. Ekonomisti upozoravaju da je britanska ekonomija sada u znatno slabijoj poziciji nego pre četiri godine, kada su Evropska unija i Velika Britanija počele ukidanje povoljnog ruskog gasa i nafte zbog sukoba u Ukrajini.
Bivši zamenik guvernera Banke Engleske, Hauard Dejvis, izjavio je da bi Velika Britanija mogla da se suoči sa energetskom krizom sličnom onoj iz 1970-ih godina, kada su cene nafte učetvorostručene nakon arapsko-izraelskog rata 1973. godine. U to vreme, arapski proizvođači su uveli embargo na naftu zapadnim zemljama, što je dovelo do dramatičnih promena na tržištu. Dejvis je upozorio da bi snabdevanje sa Bliskog istoka moglo ostati ograničeno, što bi moglo zadržati visoke cene, a ako ne na nivou od 150 dolara po barelu, onda znatno iznad približno 60 dolara, koliko su cene iznosile pre ove krize.
Cene prirodnog gasa u Velikoj Britaniji više su nego udvostručene od decembra, dok je cena nafte Brent, koja je pre sukoba bila blizu 60 dolara, ranije ove nedelje nakratko premašila 116 dolara, pre nego što se u sredu spustila na oko 100 dolara po barelu.
Sve ove okolnosti ukazuju na to da bi Velika Britanija mogla da se suoči sa teškim ekonomskim izazovima u narednim mesecima. Povećanje troškova energije će verovatno dodatno opteretiti domaćinstva i preduzeća, a situacija na svetskom tržištu nafte i gasa ostaje neizvesna. U svetlu ovih događaja, britanska vlada će morati da pronađe načine da se suoči sa rastućim ekonomskim pritiscima kako bi zaštitila životni standard svojih građana i stabilnost privrede.
