Lorens Kanter, čovek koga mnogi smatraju začetnikom e-mail spama, prvi put je otvoreno progovorio o svojoj kontroverznoj odluci iz 1994. godine koja je unela haos u svet interneta. Njegova akcija, koja je imala za cilj promociju advokatskih usluga, pretvorila se u prvu masovnu kampanju neželjenih e-mail poruka. Ova pojava, poznata kao spam, postala je noćna mora svakog korisnika interneta.
Prema podacima Statista, u 2023. godini čak 46% svih poslatih e-poruka bila je neželjena pošta. Dok većina ljudi doživljava spam kao dosadnu i neizbežnu pošast, malo ko se pita ko je zapravo započeo ovu praksu. Odgovor leži u rukama Lorensa Kantora.
Godine 1994. Kanter, tada advokat, poslao je prvu neželjenu e-poštu zajedno sa svojom suprugom Martom Siegel. Njihov cilj bio je da promovišu svoju advokatsku kancelariju i privuku klijente koji bi se prijavili za američku zelenu kartu. E-mail pod naslovom „Zelena karta Lutrija – Konačna?“ poslat je na oko 5500 Usenet korisnika, što je praktično rodilo pojam spam.
Reakcije na ovu akciju bile su burne. Hiljade ljudi su reagovale sa porukama mržnje, pretnjama smrću, preplavljujući njihove telefonske linije glasovnim porukama i faksovima. Njihov internet provajder je zatvorio njihov račun zbog preopterećenja, a njihovi računari su se srušili pod težinom negativnih reakcija. Iako je Kanter bio šokiran tim odgovorom, nije zažalio zbog svoje akcije, priznajući da je zaradio između 100.000 i 200.000 dolara kroz tu kampanju.
Danas, sa 72 godine, Kanter priznaje da nije previše pogođen mržnjom koju je izazvao. Međutim, oseća žaljenje što je spam postao nešto zastrašujuće što se širi internetom. „Svi dobijaju gomilu neželjene pošte. To je sramota“, rekao je u jednom intervjuu, dodajući da su neki članovi njegove porodice postali žrtve prevara putem spam poruka, gubeći novac i lične podatke.
Kanter priznaje da, iako ne oseća direktnu odgovornost, možda je otvorio vrata za pojavu ovakvih prevara. Njegova inicijalna akcija, koja je naizgled imala benignu svrhu, postavila je temelje za fenomen koji danas predstavlja ozbiljan problem na internetu. Spam je postao sinonim za neželjene e-poruke koje svakodnevno preplavljuju inboxe korisnika, a koji često ne znaju kako da se zaštite od takvih prevara.
Spam nije samo dosadna pojava; on može imati ozbiljne posledice po bezbednost korisnika. Mnoge kompanije i pojedinci trpe gubitke zbog prevara koje dolaze putem neželjenih e-poruka. Prema istraživanjima, spam može biti korišćen za širenje malvera, krađu identiteta i drugih kriminalnih aktivnosti. U tom kontekstu, Kanterova akcija iz 1994. godine postaje simbol ne samo za početak spam ere, već i za potrebu za većim zakonodavstvom i svesti o internet bezbednosti.
U današnje vreme, mnoge zemlje su uvele zakone kao što je Zakon o zaštiti ličnih podataka (GDPR) kako bi se borile protiv spama i zaštitile korisnike. Ovi zakoni zahtevaju od kompanija da dobiju pristanak korisnika pre slanja reklamnih e-mailova, čime se pokušava smanjiti broj neželjenih poruka.
Kanterova priča je podsećanje na to kako jedna odluka može imati dalekosežne posledice. Iako je njegova namera bila da pomogne svojoj advokatskoj kancelariji, rezultat je bio globalni fenomen koji su mnogi korisnici interneta morali da trpe. Danas, dok se borimo sa svakodnevnom borbom protiv spama, važno je imati na umu kako je sve počelo i koje su posledice koje su proizašle iz tog događaja.
