Atina – Nakon nedavne pljačke u Luvru, grčke vlasti su preduzele mere kako bi osigurale zaštitu svojih muzeja i kulturnih blaga. Zbog zabrinutosti da bi se sličan incident mogao dogoditi u Grčkoj, ministarstva za unutrašnje poslove i kulturu planiraju da poveravaju čuvanje muzeja i nekih arheoloških lokaliteta grčkoj policiji (EL.AS.).
Prema informacijama iz lista „Katimerini“, od marta sledeće godine, u čuvanju kulturnih blaga učestvovaće ne samo civilni zaposleni u Ministarstvu kulture, već i uniformisani policajci. Ova odluka dolazi kao odgovor na sve veću potrebu za jačanjem bezbednosti u muzejima, posebno nakon nedavnih incidenata u inostranstvu.
Izvori iz vlasti, koji su želeli da ostanu anonimni, otkrili su da će u operativnom planu učestvovati 300 specijalnih čuvara koji će biti integrisani u sastav policije Grčke. Ovi čuvari će biti obučeni da štite kulturna dobra i preuzmu odgovornost za obezbeđenje muzeja i arheoloških lokaliteta širom zemlje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je ranije planiralo zapošljavanje 600 novih specijalnih čuvara, ali je na osnovu preporuka Ministarstva kulture odlučeno da se taj broj poveća na 900. Od tog broja, 300 čuvara će biti dodeljeno za čuvanje muzeja i arheoloških lokaliteta, dok će ostali biti raspoređeni na druge zadatke unutar policije.
Novi specijalni čuvari pridružiće se policiji u periodu između februara i marta 2024. godine. Ova odluka dolazi nakon što je Grčka imala nekoliko incidenata pljačke u prošlosti, što je dodatno motivisalo vlasti da preduzmu korake ka jačanju sigurnosti.
Jedan od najpoznatijih slučajeva pljačke u Grčkoj dogodio se 2012. godine, kada je počinilac uspeo da provali u Nacionalnu galeriju i ukrade tri umetnička dela velike vrednosti, uključujući sliku Pabla Pikasa. Takođe te godine, zabeležena je i pljačka Muzeja istorije Olimpijskih igara u Staroj Olimpiji, koja je takođe razotkrivena od strane policije.
Ovi događaji su podstakli ministarstva da preispitaju trenutni sistem bezbednosti u muzejima i arheološkim lokalitetima. Grčka je poznata po bogatom kulturnom nasleđu i značajnim umetničkim delima, pa je stoga izuzetno važno da se osigura njihova zaštita od potencijalnih pretnji.
Upravni organi su takođe naglasili važnost saradnje između različitih sektora, uključujući policiju, Ministarstvo kulture i lokalne vlasti, kako bi se postigla efikasnija zaštita kulturnih dobara. Očekuje se da će nova politika o bezbednosti doneti poboljšanja u načinu na koji se upravlja i čuva kulturna baština.
Osim fizičke zaštite, vlasti planiraju i unapređenje sistema nadzora kroz upotrebu modernih tehnologija, kao što su kamere za video nadzor i alarmni sistemi, čime će se dodatno povećati nivo bezbednosti u muzejima.
Zaštita kulturnih dobara nije samo pitanje nacionalnog značaja, već i pitanje identiteta i ponosa građana Grčke. Kroz jačanje bezbednosnih mera, vlasti teže očuvanju istorije i tradicije države, kao i stvaranju sigurnijeg okruženja za posetioce i turiste.
U svetlu ovih događaja, Grčka pokazuje odlučnost da se suoči s izazovima vezanim za bezbednost kulturnih blaga. Očekuje se da će nove mere omogućiti efikasniju zaštitu i smanjiti rizik od pljački i vandalizama u budućnosti. Grčka, kao zemlja bogate istorije i kulture, nastavlja da se bori za očuvanje svojih vrednosti i nasleđa, što je od suštinskog značaja za buduće generacije.
