Kolumbijski predsednik Gustavo Petro proglasio je 30-dnevno ekonomsko i socijalno vanredno stanje u zemlji nakon što je Kongres odbio njegov predlog poreske reforme. Ova reforma je bila ključna za obezbeđivanje sredstava koja su potrebna za budžet u 2026. godini. Petro je istakao da Kolumbija trenutno suočava sa ozbiljnom fiskalnom pretnjom koja može negativno uticati na ekonomski i socijalni položaj građana.
Prema informacijama iz medija, vanredno stanje omogućava izvršnoj vlasti da privremeno uvede nove poreze bez prethodne saglasnosti parlamenta. Očekuje se da će kroz ove vanredne mere vlada prikupiti oko četiri milijarde dolara, što bi pomoglo u zatvaranju budžetske rupe koja bi u 2025. mogla da premaši sedam procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iako se kolumbijska ekonomija i dalje širi, sa projekcijama rasta između 2,6 i 2,7 procenata do kraja godine, vlada se suočava sa problemom rastuće javne potrošnje i državnog duga, koji se povećavaju brže od prihoda. Predsednik je upozorio da će država, ukoliko se ne deluje brzo, biti primorana na ozbiljne rezove u budžetu.
Petro je na društvenim mrežama naglasio da vlada neće dozvoliti da dođe do krize. Ukoliko se ne donese ekonomsko vanredno stanje, zemlja će morati da se suoči sa rezovima koji će imati teške posledice po građane. On je, kao prvi levičarski predsednik u istoriji Kolumbije, od preuzimanja vlasti 2022. godine, pokrenuo mnoge ambiciozne reforme u različitim sektorima, uključujući poreski, zdravstveni i radni sistem.
Međutim, samo su reforme u oblasti rada i penzija do sada u potpunosti sprovedene. Ove reforme su deo šireg plana za modernizaciju i unapređenje ekonomskih i socijalnih uslova u zemlji, ali se suočavaju sa snažnim otporom u Kongresu, što je dodatno otežalo implementaciju drugih ključnih inicijativa.
Kritičari smatraju da je odluka o ekonomskom vanrednom stanju rizičan potez koji može izazvati dodatne tenzije između izvršne vlasti i zakonodavne vlasti. U isto vreme, podržavaoci predsednika smatraju da je ovo jedini način da se izbegne dublja ekonomska kriza koja bi mogla ugroziti životni standard mnogih građana.
Petro je tokom svoje kampanje naglasio potrebu za smanjenjem siromaštva i povećanjem dostupnosti zdravstvene zaštite i obrazovanja. Njegova administracija je takođe fokusirana na borbu protiv nejednakosti i unapređenje životnih uslova za marginalizovane grupe.
Kao deo svojih planova, Petro je predložio i povećanje poreza na bogate i preduzeća, što je naišlo na otpor od strane opozicije koja tvrdi da bi takve mere mogle odvratiti investitore i usporiti ekonomski rast. Ova situacija dodatno komplikuje političku dinamiku u zemlji i stvara nesigurnost među građanima koji su već pogođeni ekonomskim izazovima.
U međuvremenu, građani Kolumbije prate razvoj situacije sa zabrinutošću, s obzirom na to da je ekonomska kriza već uticala na mnoge aspekte njihovih života. Porast cena hrane, energenata i osnovnih potrepština dodatno opterećuje budžete domaćinstava, što dovodi do povećanog nezadovoljstva među građanima.
Sve u svemu, situacija u Kolumbiji ostaje napeta, a odluka o vanrednom stanju može imati dalekosežne posledice po socio-ekonomski razvoj zemlje. Kako se situacija bude razvijala, pažnja će biti usmerena na to kako će vlada upravljati novonastalim izazovima i da li će uspeti da obezbedi potrebne resurse bez dodatnog pogoršanja položaja građana. U ovom trenutku, sudbina ekonomskih reformi i budućnost Kolumbije zavise od sposobnosti izvršne vlasti da se nosi sa izazovima koji pred njom stoje.
