Potočari su ponovo bili središte sećanja na jedan od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji Bosne i Hercegovine. Obeležavanje 30. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici okupilo je brojne zvaničnike, preživele žrtve i međunarodne predstavnike. U Memorijalnom centru u Potočarima, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je istakao da je negiranje genocida neprihvatljivo i da je važno učiniti sve da se ovakvi zločini više ne ponove. Njegova izjava je bila jasna: „Ni u Evropi ni bilo gde drugo nema mesta negiranja genocida, revizionizmu ni veličanju zločinaca“. Ove reči odražavaju stav da se samo suočavanjem s prošlošću može obezbediti bolja budućnost.
U tom kontekstu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je naglasila odgovornost Evropske unije za neuspeh u sprečavanju genocida. Ona je izrazila duboko žaljenje zbog tragedije koja se dogodila u Srebrenici i ukazala na to da EU „nikada neće zaboraviti šta se dogodilo u ovom gradu“. Njena izjava je uključivala i poruku da EU neće dozvoliti da se istorija ponavlja, odbacujući svako poricanje, iskrivljavanje ili minimiziranje genocida.
Fon der Lajen je takođe skrenula pažnju na odgovornost političkih lidera, posebno onih u Bosni i Hercegovini i na zapadnom Balkanu, kako bi se obezbedilo da se slične tragedije ne dogode u budućnosti. Ona je pozvala lokalne vođe da doprinesu naporima za postizanje članstva u EU, naglašavajući da Bosna i Hercegovina treba da pronađe svoje mesto u „srcu naše Unije, gde i pripada“.
Ova godišnjica je prilika za refleksiju o prošlosti, ali i za izgradnju budućnosti zasnovane na pomirenju. Srebrenica je simbol stradanja i boli, ali takođe i simbol otpornosti i nade. Učenje iz prošlosti je ključno, a suočavanje s istinom i pravdom su koraci koji vode ka izgradnji stabilnije budućnosti za sve narode u regionu.
Tokom ceremonije, preživeli su podelili svoja lična iskustva, podsećajući prisutne na strašne posledice rata i zločina koji su se dogodili. Njihove priče su emotivne, ali i snažne poruke o potrebi za mirom i razumevanjem među različitim zajednicama. Ove glasove je važno čuti i uvažiti, jer oni predstavljaju ne samo lična iskustva, već i kolektivnu memoriju jednog naroda.
Uprkos bolu koji donosi sećanje na teške trenutke, prisutni su izrazili nadu da će se kroz edukaciju i dijalog stvoriti uslovi za pomirenje. Evropska unija je dala jasnu podršku ovoj ideji, ističući da je važno raditi na izgradnji poverenja među zajednicama i promovisanju međusobnog razumevanja.
U tom smislu, važno je naglasiti da se sećanje na Srebrenicu ne sme svesti samo na godišnjicu, već treba da bude stalni podsticaj za rad na izgradnji društva koje će biti zasnovano na ljudskim pravima, pravdi i pomirenju. Samo kroz ovakve inicijative može se osigurati da se ovakvi stravični zločini nikada više ne ponove.
Na kraju, obeležavanje 30. godišnjice genocida u Srebrenici predstavlja ne samo podsećanje na prošlost, već i poziv na akciju kako bi se stvorila bolja budućnost. U svetu gde mržnja i netolerancija i dalje postoje, važno je njegovati vrednosti mira, dijaloga i razumevanja. Samo tako možemo osigurati da se žrtve nikada ne zaborave, a da se budućim generacijama pruži prilika za miran i dostojanstven život.
