Svako ko se seća NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, teško može zaboraviti slike straha i panike koje su tada vladale. U središtu tih događaja nalazili su se tadašnji američki predsednik Bil Klinton i britanski premijer Toni Bler, čije su odluke oblikovale sudbinu srpskog naroda. Nedavno objavljeni transkripti njihovih razgovora iz tog perioda otkrivaju detalje o prelomnim odlukama koje su donete pred sam početak bombardovanja.
U oktobru 1998. godine, Klinton i Bler su već znali da će doći do vojne akcije protiv Jugoslavije, uprkos njihovim javnim izjavama o potrebi za mirnim rešenjem. U tim razgovorima, Klinton je jasno dao do znanja da će Srbija i njen tadašnji lider Slobodan Milošević biti suočeni sa ozbiljnim posledicama. Transkripti pokazuju da su obojica lidera diskutovali o vojnim strategijama i pritiscima koje bi trebalo da sprovedu kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Jedan od najvažnijih razgovora odigrao se 23. marta 1999. godine, dan pred početak NATO bombardovanja. Klinton je Bleru javio da je ruski premijer Jevgenij Primakov otkazao posetu Sjedinjenim Američkim Državama kao protest zbog najavljene agresije. Ovo je bio znak da su tenzije između zapadnih sila i Srbije dostigle vrhunac. Klinton je istakao da je Milošević bio „izuzetno ratoboran“ i da je postojala potreba za hitnom akcijom.
U razgovoru od 21. januara 1999. godine, Bler je direktno pitao Klintona o Kosovu, naglašavajući potrebu za akcijom. Klinton je potom priznao da je potrebno ostvariti maksimalni pritisak na Beograd i kosovske Albance kako bi se postigao neki oblik sporazuma. Ova izjava ukazuje na to da je vojna akcija bila planirana još pre nego što su se svi diplomatski putevi iscrpeli.
Tokom februara 1999. godine, Klinton je nastavio da izražava zabrinutost zbog mogućeg gubitka podrške Kongresa za vojnu akciju, posebno nakon neuspeha u Bosni. Obavio je razgovor s Blerom, gde je naglasio da je važno da NATO deluje u skladu sa političkim planovima, kako bi se izbegli problemi prilikom sprovođenja vojne akcije. Klinton je tražio od Blera da tokom javnih nastupa naglasi kako odluka o slanju trupa još nije konačna, što bi mu omogućilo da stekne više vremena za ubeđivanje Kongresa.
U razgovoru od 19. februara 1999. godine, Klinton je govorio o mogućim posledicama vojne akcije, naglašavajući da je srpski protivvazdušni sistem jači od iračkog. Ove reči sugerišu da su američki lideri bili svesni rizika koji su preuzeli, ali su smatrali da su potencijalne koristi od vojne intervencije veće od opasnosti.
Kada je bombardovanje konačno počelo, Klinton se žalio Bleru da će rat s Srbijom biti izazovniji nego što su očekivali. Njihovi razgovori otkrivaju da su lideri bili svesni da će vojna akcija imati velike posledice i da je srpski protivvazdušni sistem predstavljao značajnu pretnju.
U zaključku, transkripti razgovora između Bila Klintona i Tonija Blera otkrivaju duboku složenost i premeditaciju vojnih odluka koje su dovele do bombardovanja Jugoslavije. Ovi dokumenti pokazuju da su lideri zapadnih zemalja bili svesni svih rizika, ali su se odlučili na akciju s ciljem da ostvare svoje političke ciljeve, ostavljajući duboke ožiljke na srpskom narodu.
