Gledanje omiljenih TV serija može delovati kao jednostavan način opuštanja, ali novo istraživanje otkriva da prekomerno gledanje može dovesti do zavisnosti i usamljenosti. Studija objavljena u časopisu PLOS One istražuje vezu između zavisnosti od „bindžovanja“ i osećaja usamljenosti. Istraživači Sjaofan Jue i Sin Cui sa Univerziteta Huangšan u Kini analizirali su odgovore 551 odrasle osobe koja je redovno gledala televiziju, sa prosekom od najmanje 3,5 sati dnevno i više od četiri epizode nedeljno.
Više od 60% učesnika ispunilo je kriterijume zavisnosti od „bindžovanja“, što uključuje opsesivno gledanje, povećano vreme provedeno uz televizor i negativan uticaj na svakodnevni život, kao što su posao ili međuljudski odnosi. Među ovom grupom, viši nivoi usamljenosti bili su povezani sa težom zavisnošću od gledanja serija. Ova veza nije primećena kod onih koji nisu ispunjavali kriterijume zavisnosti, što sugeriše da su psihološki faktori ključni u razvoju zavisničkog ponašanja.
Istraživači su se fokusirali na razloge zbog kojih ljudi gledaju serije u kontinuitetu. Otkriveno je da je usamljenost povezana sa bekstvom od stvarnosti i emocionalnim pojačavanjem. Ljudi koji se osećaju usamljeno često se okreću televiziji kako bi izbegli negativne emocije i pronašli utehu. Prethodne studije su takođe povezale usamljenost sa mentalnim stresom, lošijim mentalnim blagostanjem i nižim kvalitetom života.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da 16% ljudi širom sveta pati od usamljenosti, smatrajući je ozbiljnom pretnjom po globalno zdravlje. Usamljenost i socijalna izolacija povezani su sa višim rizikom od raznih bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes tip 2, depresiju i anksioznost.
Međutim, istraživanje o „bindžovanju“ ima svoja ograničenja. Ono pokazuje povezanost, a ne direktnu uzročno-posledičnu vezu, što znači da ne može potvrditi da usamljenost direktno dovodi do zavisničkog gledanja serija. Istraživači su se fokusirali isključivo na televizijsko gledanje, ne istražujući druge oblike korišćenja ekrana, kao što su društvene mreže ili kratki video sadržaji.
I pored ovih ograničenja, rezultati ukazuju na to da prekomerno konzumiranje medija može poslužiti kao strategija suočavanja za ljude koji se bore sa socijalnom izolacijom. Autor studije naglašava da je važno razlikovati zavisne i nezavisne oblike gledanja, ističući da usamljenost značajno predviđa zavisnost od „bindžovanja“. Bekstvo od stvarnosti i emocionalno pojačavanje su identifikovani kao dva ključna načina na koje ljudi regulišu svoje emocije.
Kako bi se bolje razumeo fenomen zavisnosti od gledanja serija, istraživači predlažu dalja istraživanja koja će proučiti kako smanjenje usamljenosti može pomoći u prevenciji ili rešavanju problematičnih navika pred ekranom. U današnje vreme, kada je digitalna povezanost sveprisutna, važno je prepoznati kako ekran može uticati na naše emocionalno i mentalno zdravlje.
U zaključku, dok gledanje televizije može biti oblik opuštanja, važno je biti svestan potencijalnih posledica prekomernog gledanja. Usamljenost i zavisnost od „bindžovanja“ su ozbiljna pitanja koja zaslužuju pažnju. Promišljanje o vlastitim navikama i potražnja za zdravim načinima suočavanja sa usamljenostima mogu biti prvi koraci ka poboljšanju mentalnog blagostanja.
